Tema - Srbija

Kad maline budu (pre)zrele

Relativno dobra cena maline na svetskom tržištu podstiče zemljoradnike da uvećavaju zasade tog voća. Istovremeno, stručnjaci upozoravaju da se zbog nedostatka kvalitetnog sertifikovanog sadnog materijala smanjuju prinos i kvalitet maline.

Mali je broj voćara koji tržištu nude malinu u svežem stanju koja se već posle nekoliko sati od berbe nađe na trpezi. Dobrica Kuzmanović iz Vrčina posadio je malinjak na tri hektara, ovog proleća zasadiće još tri. Za sadnice, stubove i sistem kap po kap, uložio je po hektaru oko 15.000 evra.

Dobrica Kuzmanović kaže da se opredelio za proizvodnju maline u svežem stanju, odnosno za malinu koja se prodaje u svežem stanju.

"Mislim da tu ima mnogo više prilika na tržištu, pre svega mislim na Beograd, Novi Sad, na velike gradske centre koji traže tu robu, a mi je danas imamo vrlo malo u ponudi", kaže Kuzmanović.

Malinjaci se kod nas nalaze na oko 15.000 hektara, prosečna starost zasada je od 10 do 12 godina, zato i opada i kvalitet i prinos po hektaru.

Stručnjaci tvrde da je godišnje potrebno obnoviti hiljadu hektara malinjaka. Za taj posao neophodno je deset miliona sertifikovanih sadnica, a domaća proizvodnja može da ponudi tek deseti deo.

Cena sertifikovane sadnice iz uvoza košta od 50 do 80 evrocenti, a sadnica iz domaćeg zasada na tržištu vredi deset-petnaest dinara.

Profesor Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu Mihajlo Nikolić kaže da proizvođači maline, u nedostatku sadnog materijala, vade sadnice iz rodnih zasada, sami obnavljaju svoje zasade ili prodaju drugima i akutni nedostatak sadnica koji traje deset godina nadomešćuju na taj način.

Prema njegovim rečima, to direktno utiče na smanjenje prinosa i kvalitet koji iz godine u godinu opada.

Pod matičnjacima je samo pet hektara, potrebno je bar 50 hektara da bi se tržište snabdelo potrebnom količinom kvalitetnih sadnica.

"Da bismo bili konkurentni, da bismo to mogli prodati i izaći na svetsku pijacu, prvi uslov je kvalitetan sadni materijal – da bismo po hektaru ostvarili veći prinos", smatra Evica Mihaljević iz Udruženja "Srpski plodovi".

Prosečna veličina malinjaka je oko 30 ari, prinos se kreće od sedam do dvadeset tona po hektaru. Stručnjaci ističu da je mnogo više zasada koji daju desetak tona maline po hektaru.

Prošle godine izvezeno je 75.000 tona maline u vrednosti od oko 155 miliona evra.