Tema - Srbija

Kako bankari sakriju šest odsto

Dinarski krediti kod nas konačno se odobravaju s jednocifrenim kamatama. Ovo, istina, važi samo za zajmove na kraći rok otplate – do godinu dana. Banke uveliko oglašavaju pozajmice s šest, sedam pa do 9,9 odsto kamate godišnje. Obično su ovi iznosi krupno naznačeni, uz zvezdicu, odnosno pojašnjenja.

Da cena zajma i nije toliko niska saopštavaju u dodatnoj informaciji po kojoj je efektivna kamatna stopa zapravo veća od one prvobitno oglašene nominalne kamate. Ta razlika iznosi pet, pa i sedam procentnih poena ukoliko klijent nema račun baš u toj banci. Novi, uvećani iznos kamate vraća nas na početak priče da su kamate na dinarske zajmove zapravo još uvek dvocifrene, a ne jednocifrene, kolika je već poodavno osnovna kamatna stopa NBS.

Šta sve banke uračunaju u efektivnu kamatnu stopu, odnosno šta sve „dozida” razliku između nominalne i efektivne kamate?

U bankama kažu da su to troškovi poput naknade za obradu kreditnog zahteva, provizije za puštanje kredita u tečaj, godišnje naknade za administriranje kredita, iznosa premije osiguranja u slučaju kada je osiguranje uslov za korišćenje sredstava i drugo. Drugim rečima cena zajma nije samo nominalna kamata.

Banke nemaju pravo da sakriju tu razliku. Na to su ih obavezali Zakon o zaštiti korisnika finansijskih usluga i NBS pa tako kredita sa skrivalicama više nema. Neretko, u akcijskim ponudama za stambene kredite banke saopštavaju da su voljne i da se odreknu i takve stavke kao što je naknada za obradu kredita.

Đorđe Đorđević, direktor proizvoda za stanovništvo u Vojvođanskoj  banci objašnjava da nominalna kamatna stopa predstavlja cenu otplate kredita i na osnovu nje se obračunavaju mesečne rate kredita. Dodaje da je efektivna kamatna stopa jedinstven način prikazivanja kamate radi transparentnosti i lakšeg poređenja bankarskih uslova za odobravanje kredita.

– U obračun efektivne kamatne stope, pored nominalne, ulazi i iznos naknada i provizija, koje banka obračunava u postupku odobravanja kredita, troškovi kreditnog biroa, menice, dakle svi troškovi koje klijent ima prilikom uzimanja kredita. Banke većinom tokom promotivnog perioda, u cilju privlačenja većeg broja zainteresovanih klijenata, daju ponude u kojima se klijenti oslobađaju troška obrade kreditnog zahteva. Budući da je ovde reč o specijalnim akcijama, to se još uvek ne može smatrati trajnim stanjem na tržištu, ali je evidentan trend snižavanja i ovih troškova kao i smanjenje kamatnih stopa, kaže Đorđević.

Dejan Vučinić, izvršni direktor za poslove sa stanovništvom Sosijete ženeral banke objašnjava da je efektivna kamatna stopa viša od nominalne, jer zavisi od visine nominalne kamatne stope koju klijent plaća banci, naknade za obradu kreditnog zahteva, ali i svih ostalih troškova konkretnog kredita.

– Možda su stambeni zajmovi i najbolji primer za to. Izvod iz katastra košta oko 10 evra, procena nekretnine između 50 i 100 evra, polise životnog i osiguranja domaćinstva stotinak evra godišnje, troškovi osiguranja kod Nacionalne korporacije više stotina evra jednokratno i svi ti troškovi ulaze u obračun efektivne kamatne stope. S druge strane, navedeni troškovi nisu direktno vezani za banku niti banka od njih prihoduje – kaže Vučinić.

U Inteza banci kažu ne naplaćuju građanima naknadu za godišnje administriranje kredita ni za jedan model iz svoje ponude, a svaki pozitivan signal sa tržišta koriste kako bi proizvode učinili još pristupačnijim kroz snižavanje kamatnih stopa i oslobađanje klijenata naknade za obradu kreditnog zahteva, kažu u ovoj banci.

U Erste banci navode da se efektivnom kamatnom stopom iskazuju svi pripadajući troškovi uz jedan kredit, kao na primer kod gotovinskih naknada za obradu zahteva, a kod stambenih i troškovi na koje banka nema uticaja, kao na primer: menica, izveštaj kreditnog biroa, overa založnih izjava, upis hipoteke, osiguranje nepokretnosti, izdavanje lista nepokretnosti, procena vrednosti nepokretnost, NKOSK…

U Unikredit banci kažu da efektivna kamata predstavlja realnu cenu kredita, jer pored rata uključuje sve troškove koje klijent plaća tokom ugovorenog perioda otplate i prilikom njegovog odobrenja. Ta kamata, pored nominalne, uključuje naknade i provizije koje klijent plaća banci za odobravanje i održavanje kredita, kao i troškove usluga koje klijent ne plaća direktno banci, ali koji su uslov za korišćenje kredita i koje snosi korisnik.

NBS: Ukupna cena kredita

U NBS kažu da je odlukom o uslovima i načinu obračuna efektivne kamatne stope, koja se primenjuje od 5. decembra 2011., propisano da se prilikom obračunavanja i iskazivanja efektivne kamatne stope iskazuju svi troškovi koje korisnik kredita plaća, a ne samo oni koje plaća banci.

– Efektivna kamatna stopa je ukupna cena kredita koja se plaća, a koju pored glavnice i kamate čine i naknade, provizije i svi drugi troškovi koje korisnik treba da plati banci, a koji su poznati na dan obračuna i koje je banka predvidela svojom poslovnom politikom. Kako svaka banka svojom poslovnom politikom, odnosno opštim uslovima poslovanja, utvrđuje uslove i postupak odobravanja kredita, pa i vrstu naknada i njihovu visinu, to je i visina ovih naknada različita po bankama. Napominjemo da ukoliko je efektivna kamatna stopa veća to je usluga skuplja. Istovremeno skrećemo pažnju da se kamata na kredite obračunava primenom nominalne, a ne efektivne kamatne stope – kažu u NBS.