Tema - Srbija

Kako finansirati reciklažnu industriju

Zbog dugovanja, rad reciklažne industrije bio je u proteklom periodu ugrožen, tvrde u Udruženju reciklera Srbije. Za više od 2.000 firmi, koliko ih se bavi sakupljanjem i reciklažom otpada, dobre vesti, zaostali novac konačno stiže. U resornom ministarstvu traže način kako ubuduće finansirati ovu granu industrije.

Dugovanja prema reciklažnoj industriji u iznosu od oko 1,4 milijarde dinara država je počela da isplaćuje u vidu hartija od vrednosti. Zbog dugovanja, rad grane industrije - reciklaže, koja je za tri godine zaposlila više od 10 hiljada ljudi, bio je u proteklom periodu ugrožen, tvrde u Udruženju reciklera Srbije. Ukidanjem Fonda za zaštitu životne sredine, tvrde stopirane su im subvencije.

Najveća fabrika za reciklažu električnog i elektronskog otpada na Balkanu, najveća investicija u Nišu u poslednjih 10 godina, tako je pre samo osam meseci najavljivano novo reciklažno postrojenje, vredno osam miliona evra, zaposlilo je oko 140 ljudi. Poslednjih nedelja njegov opstanak doveden je u pitanje.

"Sa ukidanjem Fonda i sa stopiranjem isplata zadnjih godinu dana mi smo se finansirali kratkoročnim kreditima, koji su dosta skupi i bukvalno smo bili na ivici egzistencije i bilo je samo pitanje dana kada ćemo početi da otpuštamo ljude i kada ćemo morati da zaustavljamo rad postrojenja", rekao je Ninoslav Milenković, direktor "E-reciklaže".

Istu sudbinu ima više od 2.000 firmi, koliko ih se u Srbiji bavi sakupljanjem i reciklažom otpada. Ipak, ovih dana dobre vesti, zaostali novac konačno stiže.

"Pored toga što imamo ekonomski rast, što imamo održivi razvoj, što stvaramo nova radna mesta, najvažnije je da budemo svesni da bez čiste Srbije, bez ekološki zdrave Srbije nema budućnosti ni za nas ni za našu decu", kaže Ana Petrović Vukićević, predsednica Udruženja reciklera Srbije.

Sada se, kažu u resornom ministarstvu, traži način kako ubuduće finansirati ovu granu industrije.

Ministarka energetike, razvoja i zaštite životne sredine Zorana Mihajlović kaže da taj Fond za zaštitu životne sredine nije bio najsrećnije rešenje.

"Ali mi sada svakako radimo na izmenama zakona i životne sredine i zaštite prirode i mi ćemo kroz to pokušati da napravimo jedan budžetski fond. Dakle, to je samo stavka u budžetu, to nisu ni direktori ni upravni odbori Fonda nego to je nešto što treba da prođe kroz budžet. I verujem da je to način da u budućnosti finansiramo takve obaveze", kaže Mihajlovićeva.

U poređenju sa Evropom, Srbija i dalje kaska, u našoj zemlji se reciklira svega 15 odsto otpada, dok se u Uniji reciklira više od 50 procenata, a u još udaljenijem Japanu čak 95 odsto.