Tema - Srbija

Kako naplatiti potraživanja u Srbiji?

Naplatiti prodatu robu ili isporučenu uslugu u Srbiji je postala prava noćna mora, a situacija u kojoj svako svakome duguje upozoravaju stručnjaci mogla bi dovesti do kolapsa čitavog platnog sistema i pozivaju državu da što pre uredi naplatu potraživanja.

Dušan Adamović bavi se unutrašnjim građevinskim radovima i zapošljava šest radnika, kako kaže krizne i teške poslovne godine dodatno je otežala činjenica, da malo ko danas isporučeni račun plati na vreme.

"Do sada nikada nisam preko suda vršio naplatu svojih potraživanja, ali sad već ne vidim drugi izlaz, jer sam sa investitorima više puta pokušao da napravim neki dogovor", kaže naš sagovornik i dodaje da u proseku na naplatu čeka sedam meseci.

Završavanje posla, ali preko Suda, samo prošle godine pokrenulo je 13 hiljada privrednika Južno-bačkog okruga, a od početka ove godine, uprkos troškovima koji podrazumevaju nimalo jeftine sudske takse u rasponu od 3.900 do 390 hiljada dinara, pokrenuto je nešto preko 1.850 postupaka.

Po rečima portparola Olivere Lazić Ruso, 30 odsto tih postupak pređe u parnicu, a što se tiče izvršenja u čak 80 odsto njih od Narodne banke Srbije očekuje se da sa računa dužnika naplati neosporno, što nije uvek moguće.

"Ukoliko nema dovoljno sredstava na računu, Narodna banka Srbije stavlja blokadu", objašnjava Lazićeva i dodaje da se blokade izvršavaju prema vremenu prispelosti.

Ni prodaja imovine ne rešava problem

Naplata potraživanja prodajom pokretne imovine, kaže portparol privrednog suda, uspešna je u tek 10 odsto slučajeva, jer uglavnom nema dovoljno imovine, ili je zbog zastarelosti nemoguće naći kupca za istu.

Prema procenama trećina privrednika pravdu dočeka u presudi, ali ne i na računu, te je sve više  onih koji angažuju agencije. Tu se dužnici opominju, pozivaju telefonom, nude im se popusti, procenjuje potencijalna imovina, ali se rade i detektivski poslovni - utvrđuju njihove stvarne adrese i preduzeća, jer neretko dužnici otvaraju nove radnje.

Neravnopravan položaj poverilaca

Država osim što nije regulisala naplatu potraživanja, problem poveriocima stvara i svojim privilegovanim statusom, kaže pravni zastupnik agencije "Inkaso" Željko Tomić.

"Država ima privilegiju kod dostave, jer je dovoljno da rešenje pošalje na prijavljenu adresu dužnika, dok se postupci pred sudom ne mogu pokrenuti pre nego se dužniku lično uruči poziv ili dostavi rešenje", objašnjava Tomić.

"Takođe, država je privilegovana i kod naplate sa tekućeg računa, vi možete dobiti spor koji traje i po dve tri godine, imate rešenje, a onda se pojavi država i kaže: 'Ali meni duguje za porez', i njeno rešenje se sprovodi pre bez obzira što je kasnije stiglo na naplatu", dodaje Tomić uz napomenu da to poverioce stavlja u neravnopravan položaj.

I dok se na naplatu u Nemačkoj u proseku čeka 18 dana, u Hrvatskoj 34, Srbija je stigla na neverovatnih 128, pa stručna javnost sve češće upozorava na moguće pucanje dužničkog lanca,  i apeluje na intervenciju, od zakonskog ograničenja roka plaćanja do državne multilateralne kompenzacije.

"Prvo što bi komore trebalo da urede jeste da iniciraju donošenje zakona koji bi sadržao ograničenja roka plaćanja, ali i da porade na afirmaciji arbitraža i sudova časti u komorskom sistemu koji bi bili zaduženi za mirno rešavanje sporova", kaže predsednik Regionalne komore Novi Sad Dragan Lukač.

"Očekujem da će rekonstruisana vlada imati sluha da što pre donese jedan takav zakon, jer  stanje u kojem niko nikome ništa ne plaća, neće još dugo moći da traje", napominje Lukač.

"Kidanja lanca nelikvidnosti"

I dekan Ekonomskog fakulteta Nenad Vunjak upozorava da bi moglo doći do "kidanja lanca nelikvidnosti", i dodaje da bi u Srbiji mogla da se za početak sprovede multilateralna kompenzacija što znači da svi prijavljuju svoja potraživanja, a država preko platnog prometa raščišćava trenutno stanje. Nakon toga treba uvesti nova pravila, kaže profesor Vunjak, koja podrazumevaju da se račun mora platiti u određenom roku. 

Uz uvođenje reda u naplati, država bi trebala da reguliše i rad finansijskih posrednika, da afirmiše arbitražu u komorama, jer mnogi dužnici ne spore dug, nego trenutno nemaju novca, a i u razvijenim zemljama oko 80 odsto naplate vrši se vansudski. Na taj način bi i našim  sudovima ostala stvarno sporna potraživanja, jer da ne bude zabune, ne traju naše parnice dugo, nego ih imamo previše.