Tema - Srbija

Kako pronaći povoljnije izvore zaduživanja

Naime, u 2024. će biti potrebno obezbediti oko 6,5 milijardi evra za finansiranje deficita i otplatu starog duga. Od tog iznosa 1,7 milijardi evra odnosi se na pokrivanje deficita u 2024, dok će za otplatu postojećih dugova koji stižu na naplatu naredne godine biti potrebno gotovo 4,8 milijardi evra. Ovaj iznos predstavlja 8,6 odsto BDP-a, što je visoko, ali se generalno smatra prihvatljivim za zemlje na sličnom nivou razvijenosti, ocenjuju iz FS-a.

„S druge strane, budžetom za 2024. najavljuje se daleko veće novo zaduživanje, u iznosu od 9,3 milijardi evra, iz različitih izvora finansiranja. To su obveznice emitovane u inostranstvu i na domaćem tržištu i domaći i inostrani krediti. Najava većeg zaduživanja od stvarnih potreba ne treba da zabrinjava s obzirom na to da Ministarstvo finansija po pravilu pripremi plan po svakom pojedinačnom kanalu zaduživanja koji je u sumi dosta širi od stvarnih potreba, kako bi ostavili prostora da se zaduže iz onog izvora koji u datom trenutku obezbeđuje najpovoljnije tržišne uslove, što u načelu jeste dobra praksa”, navode oni u analizi budžeta.

Gotovo petina javnog duga Srbije finansiraće se u 2024. po znatno nepovoljnijim uslovima, što će dovesti do rasta izdataka za kamate u srednjem roku. Dok je prosečna kamatna stopa za stari dug Srbije iznosila oko tri odsto, aktuelna kretanja na međunarodnim finansijskim tržištima ukazuju na to da bi se naša zemlja mogla zaduživati po kamatnim stopama od šest do sedam odsto pri čemu su ove godine uzimani neki još skuplji krediti, s kamatnom stopom na nivou osam, devet procenata.

„Troškovi novog zaduživanja su porasli za sve evropske zemlje, ali Srbija ostaje pri vrhu Evrope po novim, većim kamatnim stopama. To znači da će pomenutih 6,5 milijardi evra novog zaduženja u 2024. morati da se obezbede pod nepovoljnijim uslovima, odnosno da će gotovo petina javnog duga Srbije, 18 odsto u odnosu na dug 2023, imati osetno veću kamatnu stopu nego stari dug. Za pokrivanje bruto potreba za zaduživanjem u 2023. Srbija je imala na raspolaganju institucionalne kreditore kao što je MMF, koji su mogli da ponude kamatnu stopu povoljniju od tržišne”, navode iz FS-a.

Međutim, sada je pred vladom ponovo izazov pronalaženja novih izvora zaduživanja po što povoljnijim uslovima. Situaciju dodatno komplikuje to što su i krediti mnogih međunarodnih institucija, kojima se obično finansiraju investicioni projekti, takođe znatno poskupeli zbog toga što su njihove kamatne stope često varijabilne i vezane za euribor.

Imajući u vidu to da je osnovna kamatna stopa Evropske centralne banke porasla za preko četiri procentna poena u prethodnih nešto više od godinu dana, to će u znatnoj meri poskupeti kako postojeće tako i nove institucionalne kredite”, napominju iz FS-a.