Tema - Srbija

Kamate i mesečne obaveze trenutno na pauzi

U slučaju gotovinskih dinarskih zajmova, ni kamate, ni mesečne rate se takođe nisu promenile, ovog puta posrednom odlukom centralne banke, jer ona posle povećanja referentne kamate na 6,5 odsto u julu nije sa tim produžila. A njena bazna kamata odražava se na kamate na zaduživanje u domaćoj valuti. Zato se može reći da su kamate i mesečni anuiteti trenutno zamrznuti ili na pauzi.

Cena novca je i dalje visoka. Keš krediti se otplaćuju u proseku po 14 odsto godišnje, a na evroindeksirane zajmove, a nisu to samo stambeni, već i oni za privredu, kamate u proseku iznose sedam odsto godišnje. Zato sadašnje i buduće dužnike najviše zanima kada će novac da pojeftini, odnosno kada će kamate da idu naniže. To je logičan sled s obzirom na to da je inflacija svuda u padu. Novembarskih 2,4 odsto u Evropskoj uniji, a kod nas osam odsto. Zbog toga su sve oči uprte u politike glavnih centralnih banaka, jer bez pauziranja u povećanju njihovih kamata ne bi bilo postojeće pauze od strane NBS ni za nas.

Autori publikacije „Kvartalni monitor” navode da je Evropska centralna banka (ECB), kao što se i očekivalo, odlučila da ne menja ključne kamatne stope na svom poslednjem ovogodišnjem zasedanju sredinom decembra. Nove ekonomske projekcije ECB ukazuju na značajnije usporavanje inflacije u odnosu na poslednju prognozu, posebno za narednu godinu, ali i manji privredni rast.

„ECB najverovatnije neće menjati nivo ključnih kamata pre zasedanja u martu ili aprilu, ali na osnovu reakcije finansijskih tržišta očigledno je da se bar jedno smanjenje očekuje u periodu april–jun.”

Sa druge strane Atlantika slične poruke mogle su da se pročitaju iz saopštenja Federalnog komiteta za operacije na otvorenom tržištu (FOMC) na svom poslednjem decembarskom zasedanju koji je najavio da neće menjati ključnu kamatu za prekonoćne pozajmice u rasponu od 5,25 do 5,5 odsto. Nakon jednog od najbržih i najvećih ciklusa zatezanja monetarne politike tokom 2022–2023, kada je FOMC povećao ključne stope 11 puta za ukupno 5,25 procentnih poena od jula nije bilo dodatnih zatezanja, najviše zahvaljujući brzom usporavanju inflacije uz istovremene pozitivne signale sa tržišta rada, prilagođavajući na poslednjem zasedanju dodatno procenu za inflaciju za 2024. sa 2,6 na 2,4 odsto. Ovo predstavlja treći uzastopni sastanak na kome nije bilo dodatnog zatezanja monetarne politike, iako su postojale najave da je još jedno povećanje kamata moguće do kraja godine. U zvaničnoj izjavi nakon sastanka signalizirano je da se u 2024. godini mogu očekivati tri smanjenja kamatne stope po 25 baznih poena”, navodi se u „Kvartalnom monitoru”.

Milojko Arsić, profesor na Ekonomskom fakultetu i urednik publikacije, očekuje blagi pad nominalnih kamatnih stopa tokom druge polovine naredne godine. On smatra da su ECB i američke Federalne rezerve zadržale visoke referentne kamatne stope iako je inflacija blizu ciljanog nivoa. Po njemu, bilo bi dobro da se referentna kamata kod nas zadrži na sadašnjem nivou dok inflacija ne uđe u ciljani koridor.