Tema - Srbija

Knjaževački obućari sami sebe carine

Od 153 kompanije na jugu Srbije koje su za proteklih šest meseci ispunile uslove da u pojednostavljenom carinskom postupku budu partneri Carine, samo jedna je zvanično dobila mogućnost „kućnog carinjenja“.

Proizvođač obuće „Falk Ist“ iz Knjaževca od jula ove godine svoju robu carini sam u krugu preduzeća, bez troškova špedicije i transporta do prvog carinskog terminala. U postupku za dobijanje ovog statusa su i „Gramer“ iz Aleksinca, „Leoni“ iz Prokuplja, „Nisal“, „Filip Moris Operejšn“ i „Jumis“ iz Niša.

Jasmina Grupković, finansijski direktor u knjaževačkom „Falk Istu“, kaže da ima 30 godina iskustva u privredi i da su ove novine u carinskom postupku dugo priželjkivane.

- Godišnje sa 1.000 radnika proizvedemo milion pari dečije i sportske obuće, uglavnom za izvoz. Pojednostavljen carinski postupak na osnovu fakture ili postupak u krugu preduzeća, takozvano kućno carinjenje, značajno olakšava posao. Obučeni smo da budemo partneri sa Carinom - kaže direktorka Grupković.

- Morali smo da ispunimo uslove koji za jednu ozbiljnu kompaniju nisu nemogući. - Pozitivno poslovanje i disciplina su preduslovi za pokretanje procedure. Imamo radnika koji je prošao obuku i sada možemo da carinimo robu i za treća lica, ali to ne činimo zbog obima posla.

- Sve je zasnovano na poverenju uz osnovni uslov da postoji ekonomska opravdanost. Procedura za dobijanje „kućnog carinjenja“ traje 60 dana. Kada je dobije, izvoznik elektronski dostavlja fakturu o izvozu, a mi imamo rok od 30 minuta da insistiramo na pregledu robe. Ukoliko u tom roku ne odgovorimo, on slobodno može sam da započne proceduru izvoza. Potrebno je samo da nam u određenom roku dostavi originalnu dokumentaciju. Roba ne mora da bude skladištena u carinsko skladište ili neki registrovani prostor nego u bilo koji, adekvatan za kontrolu - kaže Žarica Veselinović, upravnik Carinarnice Niš.

„Kućno carinjenje“ uz prethodnu najavu, može da se obavi u bilo koje doba dana, tokom vikenda ili državnih praznika. Za izvoznike i uvoznike to znači da nema čekanja, troškova špedicije i korišćenje carinskih terminala, dnevnica vozačima. Zato pomalo čudi što je tek neznatni broj zainteresovan za ove postupke.

U „Falk Istu“ ocenjuju da je u pitanju slaba informisanost, dok Dragan Stojanović iz niškog „Jumisa“, smatra da kod privrednika postoji i „strah od novina“. Ova kompanija godišnje izveze 2,5 miliona evra prehrambene robe.

- Biće to velika ušteda jer nećemo morati da svakodnevno po nekoliko puta šaljemo kamione 15 do 20 kilometara do carinskih ispostava kod „Fripaka“ ili Aerodroma - kaže Stojanović.