Tema - Srbija

Ko plaća 30 evra mesečno imaće penziju od 13.000 dinara

Mesečno ulaganje od 3.000 dinara u neki od privatnih penzionih fondova u narednih 20 godina moglo bi da donese penziju oko 13.000 dinara mesečno dve decenije nakon isteka uplata...

Penzioni fondovi se odlučuju na investiranje uz minimalni rizik, što bi moglo da natera građane da ulažu u ove institucije ako se zna da sistem državnih penzija postaje neodrživ.

U Srbiji oko 170.000 ljudi uplaćuje novac u privatne penzione fondove, što nije ni deseti deo od ukupnog broja zaposlenih. Najmanji iznos koji je moguće uplatiti jeste 1.000 dinara, a što se češće uplaćuje i što su uplate veće, veća će biti i penzija. Pravo na penziju stiče se sa 53 godine i ona je nasledna. Razlog toga što je konačni iznos mesečne penzije dosta veći od mesečne uplate jeste taj što penzioni fondovi ulažu u razne hartije u vrednosti čija vrednost tokom godina skače.

„Sosijete ženeral” ima dva penziona fonda i u imovini oba preovladavaju trezorski zapisi koje izdaje država. Učešće trezorskih zapisa u fondu „Ekvilibrio” je 62,36 odsto, a u „Štednji” 64,42 odsto.

- Razlog za ovakvu investicionu politiku je pre svega svođenje rizika na minimum, ali i visoka stopa prinosa koja se ostvaruje ulaganjem u ove hartije. Osnovna razlika između naša dva fonda je to što „Sosijete ženeral štednja” ne ulaže u akcije uopšte, već samo u dužničke hartije od vrednosti koje izdaju Narodna banka Srbije i država - kaže Ivan Jovanović, generalni direktor ovih penzionih fondova.

U portfoliju dobrovoljnog penzionog fonda „Delta Đenerali” svega oko 10 odsto čine akcije.

- Konzervativni smo i dugoročni institucionalni investitori, a između rizika i prinosa uvek biramo manji rizik. Zato je dobar deo naših ulaganja usmeren pre svega ka dužničkim i hartijama od vrednosti - kaže za „Novac” Nataša Marjanović, direktorka Društva za upravljanje dobrovoljnim penzijskim fondom „Delta Đenerali”.