Tema - Srbija

Koji poljoprivredni proizvodi donose najveću zaradu

„Ove godine predviđamo veća izdvajanja po hektaru za voće, povrće, cveće i vinograde, jer je to proizvodnja koja traži veća ulaganja, nosi veći rizik, ali donosi i najveći prihod po jedinici površine. Naš cilj je da podignemo prinos, kvalitet i tehnologiju, a ne da ostanemo samo izvoznici sirovine”, poručio je ministar poljoprivrede Dragan Glamočić, otvarajući konferenciju o strategiji biljne proizvodnje, održanu u okviru nedavno organizovanog sajma „Agro Belgrejd”. On je rekao da će položaj proizvođača biti dodatno zaštićen novim Zakonom o nepoštenim trgovačkim praksama, koji uvodi fer rokove plaćanja i jasna pravila u trgovini kvarljivim proizvodima, čime se prekida praksa da proizvođači sami nose teret tržišnog rizika.

Poseban osvrt konferencije bio je na sektore: voćarstvo, vinogradarstvo, povrtarstvo i cvećarstvo, kao one koji donose najveću dodatu vrednost u poljoprivredi i imaju značajan izvozni potencijal.

Konferencija je okupila predstavnike države, nauke, savetodavnih službi, osiguravajućeg sektora i proizvođače iz cele Srbije, a razgovor je bio usmeren na konkretne mere koje treba da obezbede stabilniju proizvodnju, veće prinose i sigurniji plasman domaćih proizvoda.

Prof. dr Tatjana Brankov, predsednica Društva agrarnih ekonomista Srbije i savetnica ministra poljoprivrede, predstavila je ključne nalaze analize stanja u sektoru voća, povrća, vina i ukrasnog bilja, kao osnovu za novu Strategiju razvoja poljoprivrede i ruralnog razvoja Srbije do 2034. godine. Ona je ukazala da Srbija ima ozbiljan proizvodni i izvozni potencijal, ali da se već godinama suočava sa problemom pada proizvodnje kvalitetnog sadnog materijala, što direktno utiče na prinose.

Prema raspoloživim podacima, proizvodnja sadnica je sa 44,6 miliona u sezoni 2015/16. pala na 39,7 miliona u 2023/24. godini, što predstavlja pad od skoro pet miliona sadnica. Posledica se, kako je navedeno, vidi i u proizvodnji maline, gde je prosečan prinos opao sa oko 6 na 5,2 tone po hektaru u periodu od 2015. do 2023. godine. Kako je najavljeno, ministarstvo od ove godine ponovo uvesti podsticaje za rasadničarsku proizvodnju.

„Ako ne obezbedimo kvalitetan, sertifikovan sadni materijal i ne obnovimo zasade na zdravoj osnovi, gubimo konkurentnost. Zato nova Strategija stavlja fokus na jačanje domaće proizvodnje sadnica, modernizaciju proizvodnje, investicije u preradu i bolje organizovanje proizvođača”, poručila je prof. Brankov.

Milica Janković, direktorka Poljoprivredne savetodavne i stručne službe Beograd i savetnica ministra poljoprivrede za savetodavne službe, istakla je da uspešna primena Strategije zavisi od rada na terenu i direktne podrške proizvođačima.

Ona je naglasila da će u narednom periodu zadatak savetodavnih službi biti da nove tehnologije, standarde proizvodnje, mere zaštite i ekonomske modele prenesu proizvođačima kako bi smanjili gubitke, povećali prinose i lakše odgovorili na zahteve tržišta.

„Svaka investicija u tehnologiju ima efekat samo ako proizvođač ima stručnu podršku na terenu. Uloga savetodavnih službi je da nova znanja i rešenja stignu do svakog gazdinstva”, istakla je Jankovićeva.

U Ministarstvu poljoprivrede naglašavaju da budućnost srpske biljne proizvodnje nije u količini sirovine, već u stabilnom kvalitetu, većoj dodatoj vrednosti, sigurnom plasmanu i većem prihodu koji ostaje kod proizvođača.

Ministarstvo poljoprivrede će, kako je poručeno, kroz novu Strategiju, podsticaje i zakonska rešenja nastaviti da podržava upravo one sektore koji mogu obezbediti dugoročnu stabilnost i rast srpske poljoprivrede.