Tema - Srbija

Kolike će biti kazne kad trgovac prizna prekršaj

U trgovini i oblasti radnih odnosa uskoro bi trebalo da se primenuje sporazum o priznanju prekršaja, koji se uveliko primenuje u saobraćaju. Na ovaj nači, preduzetnici i firme koji naprave prekršaj a priznaju ga, imaće manje novčane kazne, a moći će i sa inspekcijom da sklope sporazum da im se ne izrekna zaštitna mera, kao što je zabrana obavljanja delatnosti.

- Priznanje prekršaja značajno će smanjiti trajanje i troškove prekršajnog postupka i korisno je za sve tri strane. Inspektori neće morati da dolaze na brojna ročišta i videće rezultate svog rada na otkrivanju prekršaja. Sudovi će biti rasterećeni većeg broja predmeta, a pojedinci, preduzetnici i firme koji naprave propust koji predstavlja prekršaj, pored nižih novčanih kazni – što je posebno značajno kada su propisane veoma visoke kazne - moći će da se sa inspekcijom sporazumeju da im se ne izrekne zaštitna mera poput zabrane obavljanja delatnosti – kaže Milan Stefanović, savetnik za regulatorna pitanja i inspekcijski nadzor u NALED-u.

NALED je pripremio smernice u okviru projekta "Unapređenje kapaciteta inspekcija, prekršajnih sudova i privrede", u saradnji sa Tržišnom inspekcijom i Inspektoratom za rad.

Projekat je podržao MATRA Fond za regionalno partnerstvo Kraljevine Holandije.Šta znači primena sporazuma o priznanju kriviceSporazum o priznanju krivice moći će da sklope pojedinci, preduzetnici i firme za prekršaje kod kojih je moguće otkloniti posledice poslovanja mimo propisa, ako otklone te posledice ili ukoliko nisu ni nastupile.

S druge strane, sporazum neće moći da zaključe oni koji su ometali inspektore u kontroli, nisu postupili po merama koje im je izrekla inspekcija i u slučajevima kada je za prekršaj propisana fiksna novčana kazna jer se tada izdaje prekršajni nalog.

Kako se utvrđuje iznos kazne

Na iznos kazne uticaće visina štete, vrednost i količina robe koja se prometuje mimo propisa, broj zaposlenih ili kupaca koji su oštećeni, kao i činjenica da li je prekršaj napravljen prvi put ili je ponovljen. Iako izrečena sankcija može biti niža u odnosu na iznose koje propisuju zakoni o radu i trgovini (sem za teške prekršaje), ne može da bude manja od minimuma iz Zakona o prekršajima – 5.000 dinara za fizička lica, 10.000 za preduzetnike i 50.000 dinara za preduzeća.

Predlog jedinstven sistem kažnjavanja

Kako bi se izbeglo izricanje različitih kazni za ista dela, NALED je u smernicama predložio jedinstveni sistem kažnjavanja, korišćenjem tabela sa utvrđenim kriterijumima i iznosima. Primera radi, za angažovanje radnika na crno, početna kazna za firmu koja je prvi put otkrivena, iznosila bi 150.000 dinara za jednog radnika i uvećavala bi se po 100.000 dinara za svakih pet neprijavljenih zaposlenih, sve do maksimalnih dva miliona dinara. Isti model bio bi primenjen i kod neisplaćivanja zarada.

U sektoru trgovine, za fizičko lice koje bi prvi put bilo zatečeno da prodaje robu ili pruža usluge kao neregistrovani subjekt, početna kazna iznosila bi 100.000 dinara i mogla bi da bude uvećana do 145.000 dinara u zavisnosti od vrednosti zatečene robe, od 120.000 do 195.000 ako je ponovljen prekršaj i od 150.000 do 250.000 ukoliko je višestruki povratnik u prodaji na crno.

Zaključivanje sporazuma moći će da predlože inspektor i okrivljeni

Zaključivanje sporazuma moći će da predlože i inspektor i okrivljeni, a visine kazni će se na jasan, precizan i jednak način utvrđivati prema smernicama, koje će biti objavljene i dostupne. Neophodno je da prekršilac zakona potpiše priznanje i sporazum o vrsti i visini sankcije, a konačnu reč daće sud koji sporazum može i da odbije. Na odluku suda kojom prihvata sporazum ni inspekcija ni okrivljeno lice nemaju pravo žalbe.