Tema - Srbija

Koliko je ove sezone malina koštala u svetu

Članice IRO-a su, pored Srbije i Čile, Poljska, Kina, Kanada, Meksiko, Bugarska, Velika Britanija (Engleska i Škotska), Peru, Ukrajina i SAD. U ovim zemljama proizvodi se više od 70 odsto globalne proizvodnje ovog voća.

– Razgovaralo se količinama, prodajnim cenama, kao i problemima i izazovima sa kojima su se proizvođači i izvoznici suočavali u ovoj sezoni. Ali i o pospešivanju potrošnje maline na lokalnom i svetskom tržištu kao i primeni bezbedonosnih standarda u pogledu higijene i upotrebe pesticida – rekao je za „Politiku” dr Aleksandar Leposavić, predstavnik Srbije u ovoj organizaciji i predsednik Naučnog voćarskog društva Srbije.

Prema iznetim podacima, najveća proizvodnja malina u svetu ove godine ostvarena je u Meksiku sa više od 150.000 hiljada tona. Ta zemlja, osim u SAD, poslednjih godina počela je da izvozi i u Nemačku. U SAD je proizvedeno 82.000 tona, a više od trećine tog voća bilo je namenjeno za smrzavanje. Prodajna cena takve maline na američkom tržištu iznosila je 3,1 dolar po kilogramu, a zbog rasta potrošnje u ovoj godini povećali su proizvodne površine za 13,5 odsto i količine za 31 procenat.

Poljska je sa 70.000 tona na trećem mestu u svetu po količinama. Proizvodnja maline u toj zemlji, kako se moglo čuti, prilično je stabilizovana u protekloj sezoni. Oko 70 odsto maline prodato je u smrznutom stanju, a za 20 odsto je porasla prodaja sveže. Proizvođači u Poljskoj prosečno su u otkupu dobijali 2,2–2,5 dolara za malinu za sokove, pire i griz, od 2,7–3,3 za „rolend”, dok je malina za svežu potrošnju plaćana od 5,5–7,5 dolara za kilogram.

Četvrta zemlja po količini bila je Ukrajina koja je proizvela 65.000 tona maline. Do 75 odsto ukrajinske proizvodnje namenjeno je smrzavanju, a proizvođačima je malina plaćana od 1,95–2,9 dolara po kilogramu. Ukrajinska predstavnica napomenula je da se zbog rata njihova malina i dalje dobrim delom prodaje preko poljskih izvoznika. Čile, koji značajno uvećava proizvodne površine poslednjih godina, na petom je mestu sa 25.500 tona maline. U toj zemlji teži se ukrupnjavanju parcela na kojima se malina gaji, ali i unapređenju sortimenta. Kako je navedeno, intenzivno se radi i na povećanju udela mašinske berbe zbog sve težeg obezbeđivanja radne snage.

Leposavić je izneo podatak da je Srbija po količinama odmah posle Čilea iako je ove godine proizvedeno 18.000 tona u odnosu na prošlogodišnjih 45.000. Na otkupnim mestima u našoj zemlji cene maline bile su 5,12 dolara za „vilamet” i 5,29 za sortu „miker”. Uz poznatu situaciju na našem tržištu i u primarnoj proizvodnji, zategnute odnose između proizvođača i hladnjačara, veliki problem za srpske proizvođače, kako je rekao, predstavljale su i klimatske promene i suša koja je uzela danak u ovoj sezoni. Njegova očekivanja su da bi, ukoliko postoji spremnost, situacija u malinarstvu mogla da se poboljša u narednih nekoliko godina.

Leposavić je na ovom sastanku ukazao i na pozitivne primere iz proizvodne prakse u našoj zemlji. Recimo, primenu savremenih tehničkih rešenja koja, pored navodnjavanja i zaštitnih mreža, podrazumevaju i programirano prihranjivanje i zaštitu po integralnom konceptu. Takođe, napomenuo je da su u Institutu za voćarstvo u Čačku proizvedeni predosnovni i osnovni sadni materijal „mikera” i „vilameta i koji će od naredne sezone biti na raspolaganju rasadnicima i proizvođačima.

Kada je reč o ostalim državama članicama, Kanada je proizvela 4.408 tona (za devet odsto više nego prošle godine), a Bugarska 3.200 tona ili za 20 odsto manje nego lane. Cene za kilogram predate maline u ovoj zemlji bile su od tri do 3,5 dolara.

– Interesantno je i ono što smo čuli od predstavnika Kine, a to je da ova zemlja sve više postaje isključivo tržište za malinu najboljeg kvaliteta. Ovo je posledica znatno boljeg standarda kineskog stanovništva i unapređene kulture ishrane u kojoj ovo voće zauzima sve značajnije mesto – istakao je Aleksandar Leposavić.