Tema - Srbija

Koliko zaista košta proizvodnja pravog sira

Tako su mlekari u Republici Srpskoj nedavno javno poručili da takođe sumnjaju da se i na njihovom tržištu uvoze veštački proizvodi i zamene koji se deklarišu kao sirevi – a zapravo to nisu. Slično kao i u Srbiji, gde je zbog ovakvih mahinacija još 1. avgusta prošle godine uvedeno obavezno obeležavanje ovakvih proizvoda u maloprodaji i ugostiteljstvu.

Iz Udruženja poljoprivrednih proizvođača – mlekara Republike Srpske saopštili su zato da traže hitnu proveru uvoznih cena mlečnih prerađevina pod određenom tarifom kako bi država mogla da proveri ove navode. Lokalni portal „Biznis” prenosi da je prosečna cena uvoznih sireva bila 4,76 era na godišnjem nivou.

Prema podacima EU, u u decembru je prosečna otkupna cena mleka bila 0,50 evra.

– Ali, uvozni sir morao je da bude proizveden od nekog mleka koje je ranije pomuženo, zbog postupka zrenja. Tako da je verovatno reč o periodu proizvodnje septembar, oktobar kad je cena bila 0,53 evra – naveli su iz udruženja. Prema njihovoj računici, za kilogram solidnog sira srednjeg kvaliteta treba bar osam litara mleka pa kada se ta količina pomnoži sa 0,53 evra, onda su samo za otkup tog mleka potrebna 4,24 evra.

– Ili da uzmemo strukturu proizvodnje. Za mleko je potrebno 4,24 evra, radna snaga je od 0,95–1,10 evra, energija od 0,45–0,60 evra, pakovanje od 0,20–0,30 evra, distribucija: 0,40–0,50 evra, što znači da je ukupan proizvodni trošak približno 6,5 do sedam evra po kilogramu sira. I to jeste realan iznos bez zarade prerađivača. A ovi sirevi se uvoze ispod cene od 4,1 evro. Gde je tu transport u hladnom režimu u trenucima kada je prevoz robe nikada skuplji, kada znamo kakav je rast cena goriva bio poslednjih nekoliko godina u EU, kao i uopšte energije, posebno gasa, koji je najčešći energent koji se koristi u preradi mleka – naglasili u tom udruženju.

Istakli su da sve ovo utiče na konkurentnost domaće proizvodnje i stanje u mlekarstvu, prihode domaćinstava na selu, uopšte opstanak ruralnih sredina.

Mlekari sumnjaju na dampingovanje jer je cena uvezene robe niža od tržišnih cena ovih proizvoda. Sumnjaju da se pod određenom tarifom uvoze tzv. „veštački sirevi” i drugi proizvodi koji vizuelno i tržišno imitiraju mlečne zamene za sir i druge industrijske prerađevine koje pored mogu da sadrže i manji procenat mleka.

Problemi u mlekarstvu se očigledno gomilaju, a proizvođači iz Evropske unije, pritisnuti viškovima sirovine i padom cena, pokušavaju na sve načine da plasiraju robu na treća tržišta. Nemački farmeri čak su nedavno i javno zahtevali od države da zvanično imenuje osobu iz administracije koja bi se bavila plasiranjem njihovih proizvoda.

Proizvođači u Srbiji nedavno su takođe skrenuli pažnju na uvoz tvrdih sireva tipa „gauda” i „edamer”, koji predstavljaju direktnu konkurenciju domaćem kačkavalju. Kao ilustrativan primer navedeno je da je „gauda” u decembru 2025. uvožena po prosečnoj ceni od 3,85 evra po kilogramu, a u istom mesecu 2024. po prosečnoj ceni od 5,03 evra po kilogramu. Kako je rečeno, rast uvoza zbog povoljnijih cena u nabavci na evropskom tržištu doprineo je padu tražnje za domaćim kačkavaljem.

Ministar poljoprivrede Dragan Glamočić na poslednjem sastanku, kome je prisustvovao veliki broj predstavnika mlečne industrije, rekao je da će kontrole u maloprodaji, posebno obeležavanje mlečnih proizvoda biti još intenzivnije, a da će država u slučaju ozbiljnog narušavanja tržišta zaštititi proizvođače raspoloživim mehanizmima.