Tema - Srbija

Korišćenjem kartica otišlo šest milijardi evra

Tokom protekle godine, utrošili smo čak 5,85 milijardi evra plaćajući karticama i podižući keš na bankomatima u Srbiji i inostranstvu. Od tog iznosa, prema najnovijim podacima Narodne banke Srbije, na druge zemlje "otišlo" je 294 miliona evra, i to mahom na kupovinu robe i plaćanje raznih vrsta usluga, od hotelskog smeštaja do goriva na benzinskim pumpama.

Poredeći podatke sa 2012. godinom, primećuje se da potrošnja po platnim karticama raste, i to za oko 663 miliona evra godišnje. Jedino potrošnja po kreditnim karticama u zemlji beleži pad i to za 2,3 milijarde dinara, što je oko 20 miliona evra. Ovaj podatak ne čudi, s obzirom na prezaduženost građana Srbije koji samo po kreditnim karticama trenutno otplaćuju čak 338 miliona evra.

- Od 6,2 miliona uručenih platnih kartica, aktivno je manje od polovine, svega 2,9 miliona - pokazuju podaci NBS.

Od kartica koje se koriste, najviše su u upotrebi debitne, 2,3 miliona komada, koje su vezane za tekuće račune građana. Slede kreditne kojih ima nešto više od pola miliona, dok je poslovnih koje se vode na firme svega 75.510 komada. Iako malobrojne, ove biznis kartice upravo nose deo prometa veći od onog učinjenog kreditnim karticama.

Biznis karticom protekle godine napravljeno je prosečno 21,98 transakcija, prosečne vrednosti 6.501 dinar. Slede debitne kartice, sa prosečno 15,3 transakcije u pojedinačnoj vrednosti od 3.955 dinara, i, konačno kreditne sa, u proseku, svega 5,76 transakcija godišnje, vrednih 3.226 dinara. Kada se sve sabere, lane smo se za karticu mašili, u proseku, 13,61 put napravivši pri tome svaki put "ceh" od ravno 4.000 dinara, opet u proseksu.

Kada je reč o inostranstvu, van Srbije smo najviše trošili pazareći robu i plaćajući usluge i to za 231,6 miliona evra. Podigli smo čak 61,5 milona evra keša sa stranih bankomata, i gotovo dva miliona evra na šalterima tuđih banaka.

Češće, a manje

Za razliku od potrošnje u Srbiji, gde se beleži rast vrednosti pojedinačne transakcije po karticama, bez obzira na to da li je reč o podizanju keša ili plaćanju usluga, u inostranstvu se češće "hvatamo" za karticu, ali su nam računi sve manji. Tako smo lane sa bankomata u tuđini podizali u proseku 122 evra, što je pet evra manje nego 2012. godine. Prosečan račun na prodajnim mestima nam je 58 evra, a godinu pre je bio 69 evra. I na šalterima stranih banaka podižemo manje keša: 159, umesto 170 evra...