Tema - Srbija

Krediti, srpska muka sa švajcarskim kursom

Zemlje regiona rešile su problem građana koji imaju stambene kredite u švajcarskim francima, a Bosna i Hercegovina je na putu da ga uskoro reši. U Srbiji, uprkos pokušajima, rešenja nema, zbog čega od subote, ispred Vlade, protestuju građani zaduženi u toj valuti. Država ne planira da donese poseban zakon.

Švajcarski franak sve je jači, a zaduženi u toj valuti sve siromašniji. Jedni problem rešavaju tužbama, a drugi su se, prema preporuci Narodne banke, odlučili za konverziju duga. Većina traži poseban zakon po uzoru na zemlje koje imaju isti problem.

Posle nekoliko godina, u Hrvatskoj je jesenas usvojen zakon koji nalaže konverziju duga u "švajcarcima" u evro i to po kursu kune na dan podizanja kredita. Tako je Diani Dorontić iz Zagreba mesečna rata niža za 200 evra, a glavnica manja za 8.000 evra.

"Konverzija je, po meni, u redu, ona je svojevrsni kompromis, ali ja sam ipak, ono što je nama bio glavni cilj, postigla da se glavnica sada realno smanjila s obzirom na godine koliko kredit otplaćujem", kaže Diana.

Sličan zakon koji olakšava otplatu stambenih kredita u "švajcarcima" usvojen je i u Poljskoj, koja ima najviše takvih dužnika, kao i u Mađarskoj i Crnoj Gori, a usvajanje akta koji će rešiti to pitanje najavljeno je i u Bosni i Hercegovini. Za takvo rešenje zalažu se i predstavnici Udruženja "Efektiva" u Srbiji.

"Narodna banka Srbije prilikom uzimanja tih kredita nije upozorila na dvostruki valutni rizik, a bila je u obavezi. Mi ga svakako imamo jer bez obzira na to što je ovde zvanično sredstvo plaćanja dinar, mi smo u evrozoni jer i na makroekonomskom i na individualnom planu sve se transakcije mere u odnosu na evro", objašnjava Boško Cerović iz Udruženja "Efektiva".

Dužnici zameraju Narodnoj banci to što nije branila kurs dinara prema "švajcarcu" kao prema evru. Kredite u "švajcarcima" nazivaju ugovorima sa manom jer prilikom podizanja kredita nije postojala ni donja ni gornja granica kursa.

"Ovo su nepošteni odnosi i kao takvi bi morali da se promene i da se uravnoteži ekvivalencija uzajamnih davanja, naročito što klijentima nije bio predočen kao potrošačima dvostruki devizni rizik. Sudovi i naročito drugi organi moraju da zaštite slabiju stranu jer je to njihova ustavna obaveza", smatra predsednik Upravnog odbora Unije potrošača Denis Perinčić.

Navodeći da je svesna situacije sa kojom se suočavaju građani koji su uzeli kredite u "švajcarcima", Narodna banke Srbije podseća da je dala preporuke bankama da klijentima olakšaju otplatu u naredne tri godine, kao i da se za odloženi period ne obračunavaju kamate. Posebno traži da se vodi računa o socijalno ugroženim korisnicima.

Poslednja u nizu mera odnosi se na četiri modela anektiranja ugovora o kreditu. Odluka je doneta radi očuvanja stabilnosti finansijskog sistema Republike Srbije, a posle negativnih kretanja na međunarodnim deviznim tržištima.

U Srbiji je odobreno oko 20.000 kredita ukupne vrednosti oko 800 miliona franaka. U Hrvatskoj je oko 70.000 ljudi zajedno bilo zaduženo za tri i po milijarde "švajcaraca". Zakon koji je omogućio zamenu otplate tih kredita u evrima koštaće hrvatske banke oko 800 miliona evra.