Tema - Srbija

Krediti zamrli usled visokih kamata

Prema podacima Udruženja banaka Srbije (UBS), za kraj novembra stanovništvo, preduzetnici i privreda dugovali su gotovo u dinar kao i pre godinu dana. To je sada 3.430 milijardi dinara naspram 3.341 milijardu dinara. Statistika pokazuje rast od 0,2 odsto na godišnjem nivou. Istini za volju, rast postoji kod stanovništva na mesečnom nivou, prevashodno za keš kredite, i on iznosi gotovo pet odsto. Kod stambenih kredita na godišnjem nivou postoji rast od samo 0,1 odsto, ali na mesečnom nivou, što znači novembar na oktobar 2023. godine, ipak, postoji rast od 7,1 odsto.

Dobra stvar je što se teret visokih kamata još ne vidi, odnosno udeo kredita sa problemima u otplati se još ne povećava. Učešće docnje, a ona kod pravnih lica i preduzetnika predstavlja dospele nenaplaćene obaveze preko 15 dana, a kod fizičkih lica preko 60 dana u dugu po osnovu bankarskih kredita, i dalje je samo 2,8 odsto.

Kriza se, takođe, ne vidi ni u korišćenju dozvoljenog minusa za kojim se najlakše i najčešće poseže i koji je najskuplji proizvod. Stanovništvo po ovom osnovu u proseku bankama mesečno duguje 43.784 dinara, a učešće docnje u iznosu dozvoljenog prekoračenja je 7,5 odsto. Broj tekućih računa u docnji na godišnjem nivou smanjen je za čak 7,6 odsto.

Prema podacima Narodne banke (NBS), prosečna kamata na dozvoljeno prekoračenje za 19 banaka iznosila je u oktobru 28,71 odsto na godišnjem nivou. To znači da ima i nižih i viših cena ovog proizvoda, kako ga banke nazivaju. Najniža je 10,82 odsto, a najviša 33,34 odsto. Većina naplaćuje između 20 i 30 odsto godišnje. Odlazak u crveno, tačnije u nedozvoljeni minus, tek košta. Banke na takvu vrstu prekoračenja u proseku naplaćuju 32,66 odsto, mada, dve banke naplaćuje više od 50 odsto godišnje.

Pozajmice po tekućem računu predstavljaju jedan od najskupljih vidova kreditiranja, pre svega, zbog toga što su vreme i obim njihovog korišćenja, kao i vraćanja, neizvesni. NBS je, na primer, uvek upozoravala građane da bi ove vrste pozajmica trebalo koristiti samo u krajnjoj nuždi i u kraćem periodu. To ne znači da ne treba građani da koriste ove pozajmice, već da odluku o korišćenju donose na osnovu informacija o tome koliko dozvoljeni minus košta, a zatim i kreditna kartica ili potrošački kredit. Sasvim je sigurno da će cena biti opredeljujući faktor kod odabira određenog finansijskog proizvoda. Zbog dužeg roka otplate i niže kamatne stope, građani u Srbiji mnogo više koriste gotovinske kredite i kredite za refinansiranje postojećih obaveza, kupovinu trajnih dobara, nego pozajmice po tekućem računu.

Docnja u izmirivanju obaveza po kreditnim karticama na kraju oktobra bila je 9,4 odsto, a vlasnici 46.425 kartica kasnili su sa izmirivanjem obaveza. Banke su građanima odobrile da mogu da koriste po ovom osnovu 97.469, a oni koriste mnogo manje 33.171 dinar.