Tema - Srbija

Kreditiranje, ali ne po svaku cenu

Bankari s popriličnim optimizmom gledaju na godinu pred nama. Jednostavno, kad ima ekonomskog rasta ima i posla za njih. Očekuju rast kreditne aktivnosti, povećanje plasmana, ali uz nadu da će uspešnije i jevtinije nego do sada rešavati naplatu problematičnih zajmova.

Ako ništa drugo, najzad su dobili povoljniji poreski tretman kada takve zajmove otpisuju iz svojih bilansa. Sem toga, uveliko je počela i prodaja tih kredita fondovima koji žele da ih kupe i naplate.

Marinos Vatis, predsednik Izvršnog odbora Vojvođanske banke, kaže da će nastaviti s kreditiranjem privrede i pojedinaca, pri čemu su i dalje usredsređeni na sektor malih i srednjih preduzeća i malog biznisa.

– Kada je u pitanju kreditiranje klijenata, kvalitet kreditne sposobnosti ostaje ključan pri donošenju odluka, tako da nećemo ugroziti kvalitet našeg portfelja po cenu njegovog rasta. Upravo je to i razlog što smo u pogledu loših zajmova dobro pozicionirani u odnosu na prosek tržišta i zato nas to previše ne zabrinjava. Naša strategija je da i dalje pokušavamo da nađemo rešenja kroz restruktuiranje, a ne kroz sudske sporove, izuzev u slučajevima kada su sve druge opcije istrošene – kaže Vatis.

Predsednik Izvršnog odbora Rajfajzen banke Zoran Petrović smatra da će 2016. biti izazovna za bankarski sektor, jer je na srpskom tržištu prisutno puno banaka, ali i kada je reč o rešavanju problema problematičnih kredita.

– Više nije tajna da ima previše banaka za srpsko tržište. One koje imaju mali udeo i koje ostvaruju slabe rezultate, nemaju perspektivu. Konkurencija je visoka. Statistički, gotovo svaka treća banka ima gubitke. U narednom periodu, uprkos dolascima novih banaka, može se očekivati dalja konsolidacija bankarskog sektora.

Ako pogledate profitabilnost bankarskog sektora mereno relativnim pokazateljima, u 2014. svega je jedan odsto povratka investiranog kapitala. Poslednjih pet-šest godina povraćaj investiranog kapitala je izuzetno nizak. Najbolja godina bila je 2010. sa više od pet odsto, dok je svake sledeće godine povraćaj bio manji. To je malo u poređenju sa drugim tržištima u regionu ili u centralnoj i istočnoj Evropi – rekao je Petrović Tanjugu.

Zbog toga bankarski sektor na strani troškova pokušava da bude efikasniji, pa otuda smanjenje broja zaposlenih i filijala. Ono što nas čeka ove godine jeste nastavak tih trendova.

Što se tiče rešavanja problema nenaplativih kredita (NPL), država, kako je rekao, para nema i u redu je da se ne meša, dok je s druge strane, pitanje i šta to sve od kolaterala (obezbeđenja) u bankarskom sektoru postoji.

Sonja Miladinovski, član Izvršnog odbora Sosijete ženeral banke, očekuje u 2016. ubrzavanje ekonomske aktivnosti, zahvaljujući rastu izvoza, kao i postepenom oporavku potrošnje i rastu investicija, što će biti praćeno skromnim ali kontinuiranim rastom BDP-a.

– Banka je svoju poslovnu politiku za ovu godinu zasnovala na daljem rastu aktive, kredita i depozita, u proseku od najmanje desetak odsto i stavljanju u prvi plan klijenata banke, kroz negovanje dugoročnog odnosa sa njima, fokusirajući se na pružanje usluga najvišeg nivoa. Dosadašnja orijentacija banke na stabilizaciji izvora finansiranja i konsolidovanju kreditnog portfelja i uravnoteženijem poslovnom modelu daje banci dovoljno osnova da se fokusira na dalji rast, uz istovremeno poboljšanje garancija pokrića problematičnih kredita.

U segmentu privrede, banka će ostati otvorena za preduzeća svih formata, prilagođavajući svoju strategiju različitim sektorima poslovanja svojih klijenata. U segmentu stanovništva banka će nastojati da održi svoju lidersku poziciju u gotovinskim i potrošačkim kreditima, kao i u stambenim kreditima, ali će istovremeno pažnju i resurse odvojiti i za mala preduzeća i preduzetnike – kaže Miladinovska.

Više kredita za izvoz

U skladu sa očekivanim nastavkom rasta ekonomske i investicione aktivnosti, koji bi uz završetak mera fiskalne konsolidacije trebalo da dovedu i do poboljšanja životnog standarda građana, banka Inteza će i ove godine nastaviti da pruža podršku privrednom oporavku i unapređenju kvaliteta života stanovništva.

U delu poslovanja sa privredom to znači da ćemo se pre svega fokusirati na izvozno orijentisana preduzeća, uz podsticanje preduzetništva i jačanje segmenta malih i srednjih preduzeća, kao i sektora poljoprivrede, koji imaju najveći potencijal da stimulišu dalji privredni rast. Kada je reč o poslovanju sa stanovništvom, fokusiraćemo se na organski rast kroz adekvatnu cenovnu politiku. Nastavićemo da pratimo kretanja referentne kamatne stope i okolnosti na tržištu nastojeći da obezbedimo najpovoljniju ponudu za klijente, ali i da razvijamo nove koncepte koji zadovoljavaju potrebe specifičnih klijentskih grupa.