Tema - Srbija

Kriza trese i hemijsku industriju

Sa gotovo 2.600 preduzeća i 50 hiljada radnika, hemijska industrija ima veoma značajnu ulogu u spoljotrgovinskim i proizvodnim pregnućima srpske privrede.

Može li i pod kojim uslovima hemijska industrija adekvatno odgovoriti izazovima krize?

Uprkos usporavanju u drugom polugodištu, industrijska proizvodnja je na kraju godine zadržala 2,1 odsto rasta, u čemu joj je, što se hemijske industrije tiče, najviše pomogla proizvodnja osnovnih farmaceutskih proizvoda i preparata, sa povećanjem od 7,2 odsto.

I tu se ne iscrpljuje lista delova hemijske industrije, sa značajnim rastom proizvodnje, ističe sekretar Udruženja za hemijsku industrije u PKS Vekoslav Šošević.

"Proizvodnja artikala od gume i plastike zabeležila je porast od 1,9 odsto i proizvodnja od nemetalnih minerala zabeležila je porast od 4,8 odsto. Kod farmaceutske industrije imali smo porast od 4,2 procenta, dok je kod vatrostalnih proizvoda zabeleženo povećanje od 40 procenata, a kod keramičkih proizvoda rast od 30 odsto", naglašava Šošević.

Kako je dalje rekao, sliku proizvodnje u hemijskoj industriji primerenijom srpskoj privrednoj stvarnosti čine podaci o padu proizvodnje osnovnih hemijskih proizvoda i veštačka đubriva za 4,7 odsto, proizvoda od plastike za 4,2 gumenih proizvoda za 2,1 i stakla za 1,6 odsto.

Sa lanjske četiri milijarde dolara razmene sa svetom, hemijska industrija čini osminu ukupne spoljne trgovine naše zemlje, pri čemu je izvoz od milijardu i 450 miliona dolara za milijardu bio manji od uvoza.

Prema zvaničnoj statistici, među deset najvrednijih izvoznih proizvoda Srbije u decembru su se našli autogume, vredne 16 miliona i lekovi za maloprodaju od 15 miliona dolara.

Izvozimo i pokrivače podova, petrohemijske proizvode, sredstva za pranje, mineralna đubriva. Za sve to uglavnom uvozimo sirovine, uredno nam stižu i i kontigenti finalnih proizvoda i, statistički gledano, ozbiljan deficit hemijske industrije je neminovan. Samo uvoz lekova platili smo 250 miliona dolara.

"Put do većeg izvoza i uravnoteženije trgovine hemijskim proizvodima posut je besparicom", tvrdi Šošević.

Imamo dosta veliku nelikvidnost u privredi i podsticajna sredstva za izvoz diktiraju banke, navodi Šošević i dodaje kako je bankarski sektor je u ovom trenutku veoma oprezan za stimulaciju i davanje takvih kredita, tako da kredite dobijaju firme koje su proverene i imaju dobre bilanse.

"Preduzeća koja su u gubitku i ne mogu davati garancije imaju mnogo problema sa obrtnim sredstvima i obezbeđivanjem sirovina da bi mogli da izvezu", naglašava sekretar Udruženja.

Pančevačka HIP "Petrohemija" lane je izvezla robu za 260 miliona evra i u toj fabrici veruju da rekonstrukcijom proizvodnje mogu da povećaju izvoz i do 400 miliona evra.

Uporedo sa rekonstrukcijom, u ovoj godini se valja odupreti svetskoj ekonomskoj krizi, sunovratu petrohemijske industrije u svetu i nepredvidljivom rastu cena nafte, objašnjava predsednik Upravnog odbora "Petrohemije" Milan Teofilović.

"Na prvom mestu kroz smanjivanje troškova, ukoliko je to moguće i za obezbeđivanje kontinuiteta proizvodnje. Na drugom da se nađe zajednički jezik sa dosadašnjim partnerima od kojih smo nabavljali sirovinu. I na poslednjem mestu to je pokušaj da postignemo veće cene na tržištu prevashodno povećanjem učešća prodaje na domaćem, imajući u vidu da "Petrohemija" u ovom trenutku ima učešće na domaćem tržištu 30 odsto", dodaje Teofilović.

Za uštede energije, istina neplanirane, pobrinuli su se priroda sibirskim mrazevima i država ograničenjem isporuka struje velikim potrošačima, poput "Petrohemije", odnosno, njenih pogona "Peng" i "Petroplast".

"I kad prođu mrazevi i okopni sneg, ostaće nevolje privrednika, zbog kojih nam je i procenjena stopa ekonomskog rasta redukovana sa jedan i po na pola procenta", poručuje Šošević i podseća na zahteve privrednika da se država odlučnije pozabavi sa nelikvidnošću i zakonski ograniči rokove plaćanja

A hemijska industrija? Možda se odgovor na pitanje vredi li je podržavati krije u podatku da hemijski proizvodi čine čak tri četvrtine spoljnotrgovinskog suficita u industriji Evropske unije.