Tema - Srbija

Lažne deklaracije: Svaki zalogaj nosi rizik

Da li znamo šta jedemo, kojim dodacima je „obogaćena“ hrana i koliko je svaki zalogaj rizik? Šta ako nam se učini da su sir, kobasica ili namaz čudnog ukusa? Na dekleraciji tih proizvoda, pritom, vidimo sitne, nepotpune ili podatke samo na stranom jeziku, ukoliko su proizvodi iz uvoza.

Dobrim delom strahovanja zbog bezbednosti hrane podupire i konfuzija u nadležnosti inspekcijskih službi, pošto nadzor obavlja više inspekcija, različitih ministarstava. Kako ne postoji objedinjena institucija da koordinira rad sanitarne, veterinarske, poljoprivredne i tržišne inspekcije, nadležnosti su izmešane i ponekad naprave ozbiljnu zabunu.

- Mnogo toga prepliće se u praksi, više se pouzdano ne zna šta je čija nadležnost - kaže Petar Bogosavljević, predsednik Pokreta za zaštitu potrošača. - Svako od nadležnih „drži“ čvrsto svoju stranu bez namere da o tome raspravlja, iako je neophodno da se što pre poradi na institucionalizaciji inspekcijske kontrole.

Poznato je da do našeg tržišta dolaze proizvodi sa svih strana sveta. Srpski potrošač često proverava mnoge podatke o hrani koju kupuje, prvenstveno o roku upotrebe. Ali bez obzira na to što nas nadležni umiruju da su svi sastojci pod kontrolom, većina građana strahuje da su analize površne i neredovne.

Poljoprivredna inspekcija je u prošloj godini sprovela 6.500 kontrola ispravnosti hrane i otkrila 570 slučajeva raznih nepravilnosti - od mikrobiološke neispravnosti do nedostatka dokumenata o poreklu i sastavu namirnica.

- Skoro svaki deseti proizvod na tržištu hrane u Srbiji u prošloj godini imao je neispravnu deklaraciju - pokazuju inspekcijski podaci. - Utvrđeno je da na deklaraciji često nedostaje i precizna informacija o količini masti, soli, ugljenih hidrata, aditiva.

U Pokretu za zaštitu potrošača smatraju da kupci u Srbiji nemaju dovoljno informacija i znanja o kvalitetu i bezbednosti hrane koju jedu. Može se reći, kažu, da najčešće ne znamo šta jedemo i kojim smo potencijalnim opasnostima izloženi.

- Namirnice koje nemaju listu sastojaka, osim onih koje imaju samo jedan prepoznativ sastojak, ne mogu se nalaziti u prodaji - kaže Bogosavljević. - Odgovornost za potpuno i tačno deklarisanje je na proizvođaču, ali i trgovcu, koji je stavio u promet neispravan proizvod. Često nalaženje proizvoda sa neispravnom deklaracijom ili bez nje u prodaji indikator je slabe kontrole. Propisi Srbije ne dozvoljavaju da se u sirevima od mleka nalaze recimo palmino ulje, soja ili brašno. Ti sastojci se mogu koristiti u proizvodnji biljnih sireva, ali koji se tako i deklarišu. Ovaj primer ukazuje na postojanje falsifikata u proizvodnji sireva, što je posebno kažnjivo, sa dramatičnim posledicama po stočarstvo, po položaj potrošača, po stočarstvo i ekonomske interese zemlje.

Ukoliko se u salami od kilograma „nađe“ samo 200 do 300 grama mesa, a ostatak su voda, soja, hrskavice, jezici, mašinski obrađeno meso (mlevene kosti), to ukazuje na kršenje propisa i veliku prevaru potrošača. Pokret je ranije, dodaje Bogosavljević, u nešto blažoj formi, utvrdio postojanje tog problema kod barenih proizvoda od mesa.

- Poznati su nam i problemi prevare potrošača, deklarisanjem specijalne vrste hleba, proizvedene od običnog belog brašna, a prodavane kao „crni“ hleb - ističe Bogosovaljević.

- Analize kvaliteta hleba u prodaji izvršene na Poljoprivrednom fakultetu u Beogradu i od naše atestirane stručne komisije za ocenjivanje kvaliteta hleba ukazale su na postojanje tog problema.

Dr Jasna Mastilović, tehnolog sa novosadskog Instituta za prehrabenu tehnologiju, kaže da prema važećim propisima svaka namirnica mora biti deklarisana, i da na proizvodu mora biti naveden sastav.

- Naravno, ostaje mala dilema da li je to istinito, ali „ulazi“ sirovina moraju da se slažu sa onim što piše na deklaraciji - kaže dr Mastilović. - Znamo da kod nas inspektora ima malo, i da ne možemo biti sto odsto sigurni da je sve iskontrolisano, ali moje iskustvo pokazuje da proizvođači navode ono što su i stavili u proizvod.

Problem jesu, dodaje Mastilovićeva, proizvodi koji nisu upakovani, koji se recimo, prodaju u radnjama „zdrave hrane“ i na pijacama. Isto je i sa standardnim vrstama hleba, koje iako neupakovane, moraju po pravilniku da imaju istaknutu deklaraciju na prodajnom mestu, što kod nas nikada nije slučaj.

- Kod takvih namirnica potrošač nije u prilici da prekontroliše šta proizvod stvarno sadrži - objašnjava Mastilović, i dodaje da je kod nas „kultura“ potrošača da razumeju šta piše na deklaraciji na relativnom niskom nivou.