Tema - Srbija

Loša godina za malinare

Ovako sudbinu malinara vidi Mladen Marić, voćar iz sela Sušica kod Valjeva, jedan od uglednih proizvođača „crvenog zlata” u valjevskom kraju. Bio je nedavno učesnik tradicionalne manifestacije „Dan maline” u Brankovini, gde su se proizvođači iz sela oko grada na Kolubari okupili da, za razliku od prošle godine kada je bio berićet, sada muke podele...

Mladen ceni da ovogodišnji rod zadovoljava, mada, kaže, ima malinjaka koji su napušteni, neki proizvođači su se predali pred aktuelnom cenom maline. Trenutna otkupna ponuda glasi 150 do 180 dinara za kilogram, što, uveren je Marić, nije ni polovina cene koja bi opravdala ulaganja. Kasni malina, kasne i kupci na terenu, među proizvođače se uvukao strah ko će je kupiti, da li će platiti i koliko... Neki hladnjačari kažu, prenosi Mladen Marić, da bi najbolje bilo da se ne bere ove godine...

– Hladnjačari imaju stare zalihe i koju cenu mi da očekujemo kada se oni žale da sada daju upola cene onu robu koju su prošle godine plaćali 550-600 dinara? Žale se na gubitke. Ko će to pokriti? Zna se, proizvođač. Nije seljak, proizvođač, kriv za toliku prošlogodišnju cenu. Bili bismo zadovoljni da je prošle godine plaćana tri evra, ali da je i ove godine tri evra. Tu bi se i hladnjačari našli u boljoj situaciji, svima bi bilo bolje – smatra Marić.

Radiša Spasojević, malinar iz Donjih Leskovica, gaji ovo voće na nadmorskoj visini od 700 metara gde kiša nije mnogo omela, pa su rod i kvalitet kao nikad, a sve ostalo je „kako bogu nije milo”, veli. I dodaje da smo, izgleda, malinu potukli mi kao društvo i država...  „Vilamet” je tek stigao, „miker” neće još dve nedelje. Imao je, kaže, 1,2 hektara pod malinjacima, ali je jednu od parcela jesenas uništio, kao da je znao šta će biti ovih dana. Otkup u njegovom kraju još praktično nije ni počeo, pominje se cena od 170 dinara za kilogram, dodaje, ali ima nagoveštaja da će biti i otkupa „na otvoreno”, bez unapred poznate cene.

– Kako da se uklopim, kad dve flašice sredstva protiv truleži koštaju 6.300 dinara? Prošle godine sam malinu organskog porekla prodavao po 640 i 700 dinara i svi smo rekli da to nije bilo realno, ali 400 do 450 dinara bi bilo nešto sa čim bismo mogli da preživimo. Prošle godine sam plaćao berače 4.500 dinara dnevno, davao im prenoćište i dva do tri obroka dnevno. Sad razmišljam šta da radim. Da berem sa ukućanima koliko možemo, a ostalo neka propadne... – nema mnogo izbora Radiša Spasojević.

Ovogodišnji rod je malo podbacio zbog kiše, a cena se ne zna, spekuliše se ciframa od 150 do 320 dinara, navodi Milovan Stepanović iz Suvodanja koji gaji „vilamet” na 30 ari i od ove godine nove strane sorte na 60 ari.

– Uzimaju malinu „na otvoreno”. To nije bilo ranije, ali mi, seljaci, uvek popustimo, pa neko smatra to može i tako – rezigniran je Stepanović.

Prognozira on da ćemo uskoro uvoziti malinu, kao i šljivu, jer sve ono o čijoj proizvodnji se ne vodi računa, nestaje...

– Ne može za ovo biti kriv seljak, kriv je neko ko kreira i vodi agrarnu politiku. Realna cena maline je pet evra i to bi bilo nešto što bi mlade zadržalo na selu i sa čime bi moglo da se planira – smatra Milovan Stepanović.

Malina se na području Kolubarskog upravnog okruga gaji na ukupnim površinama od oko dve hiljade hektara, trenutno je odličnog kvaliteta, malinjaci su u solidnom stanje i što je bilo do struke, urađeno je, kaže za „Politiku” Srđan Stanojlović, savetodavac za voćarstvo i vinogradarstvo u Poljoprivrednoj stručnoj i savetodavnoj službi Valjevo. Malini je prijala vlaga, dobro je što su kiše stale kad je počela da zri, tako da ne bi trebalo da bude problema sa truleži, ocenjuje on. I dodaje da su prosečni prinosi u valjevskom kraju, generalno, veoma loši i ako se „izvuče” šest tona po hektaru to će biti odlično, mada ima i malinjaka koji dostignu i 18 do 20 tona po hektaru.

Prosečna cena i perspektiva

Cena je ove godine rak-rana malinarske proizvodnje, ukazuje Srđan Stanojlović.

– Uvek smo govorili našim proizvođačima da moraju da računaju na neku prosečnu cenu maline za više godina. U poslednjih pet-šest godina njena prosečna cena je jako dobra i to je svakako voće koje ima perspektivu za gajenje i koje se traži. Ove godine je lošija cena, ali moramo izdržati i nastaviti sa proizvodnjom – poručuje Stanojlović.