Tema - Srbija

Milioni u smeću

Na deponijama Srbije godišnje propadne 50 miliona evra vredan otpad koji se može iskoristiti. Najveći deo otpada koji se reciklira prikupe individualni sakupljači, kojih, kako se procenjuje, ima oko 50 hiljada.

U Srbiji se godišnje na deponije baci oko 50 miliona evra u vidu sekundarnog otpada koji se može iskoristiti. Reciklira se svega oko deset odsto otpada, a problem je i to što ne postoji organizovan sistem prikupljanja.

Svakoga dana građani Srbije na deponije bace 5.000 tona otpada, dok svako pojedinačno u proseku iza sebe ostavi kilogram otpada dnevno. Najveći deo otpada koji se reciklira prikupe individualni sakupljači, kojih, kako se procenjuje, ima oko 50 hiljada.

Vladimir Radojičić iz "Zelene inicijative" kaže da su to uglavnom socijalno ugrožene grupe.

Prema njegovim rečima, prosečan životni vek sakupljača je 46 godina, rade 11 sati dnevno i primaju između 10 i 15 hiljada dinara mesečno, a četvrtinu sakupljača čine deca ispod 18 godina.

Sakupljačima sekundarnih sirovina udruženim u zadrugu u Požarevcu, koju je osnovala "Zelena inicijativa", "Telekom" je poklonio vozilo za sakupljanje sekundarnih sirovina.

"Ovo vozilo nama mnogo znači, imamo tamo 19 porodica, preko 67 dece", kaže Đemail Seljimi iz Zadruge sakupljača u Požarevcu.

Pokrenut je i onlajn adresar reciklažnih ostrva kojih ima 500 u 40 gradova, gde građani mogu da odnesu kese sa otpadom.

Zoran Sretić iz Kancelarije za evropske integracije, kaže da je pokrivenost sakupljanja otpadom oko 70 odsto stanovništva.

"Kada prelazimo na pitanje adekvatnog tretmana i upravljanja tim otpadom, pokrivenost je tek 16 odsto stanovništva", kaže Sretić.

Za izgradnju postrojenja za tretman opasnog otpada, kao što su otpadna ulja, upotrebljene hemikalije, industrijski i medicinski otpad, obezbeđena su sredstva iz donacija Evropske unije, ali se još kuburi sa lokacijom.

Vladimir Pavićević sa Tehnološkog fakulteta u Beogradu rekao je da se na tome radi duže od 10 godina, peta lokacija je propala.

"Nadamo se da će situacija sa šestom biti srećna da će Srbija, konačno dobitoi šansu", kaže Pavićević.

Trenutno se razmišlja o Žitištu, deo opasnog otpada se izvozi ali to je, kako kaže Pavićević, veoma skupo.

Iskustva zemalja u okruženju pokazuju da je legalizacijom rada sakupljača količina sakupljenih reciklažnih sirovina porasla za 20 odsto.