Tema - Srbija

Ministarstvo ulaže pet miliona evra u zaštitu useva

Ministarstvo poljoprivrede i trgovine će tokom 2012. uložiti pet miliona evra u formiranje prognozno-izveštajne službe u Srbiji koja ima za cilj da optimizuje upotrebu sredstava za zaštitu bilja i poveća efikasnost u proizvodnji, objavljeno je u "Agrobiznis magazinu".

U Srbiji ne postoje podaci o ukupnim gubicima prinosa, ali su registrovane znatne štete po pojedinim linijama proizvodnje koje se kreću od nekoliko procenata do potpunog gubljenja prinosa, navela je dr Dragica Janković, rukovodilac prognozno-izveštajne službe zaštite bilja Vojvodine.

Gubici u proizvodnji hrane u svetu od bolesti, štetočina i korova prelaze 40 odsto, pri čemu je taj procenat u zemljama sa razvijenijom poljoprivredom niži.

Prosečni gubici u Evropi iznose oko 28 odsto, a samo zbog biljnih bolesti šteta je preko 10 odsto godišnjeg prinosa, podaci su agencije Ujedinjenih nacija za poljoprivredu i hranu (FAO).

Usklađivanje sistema sa standardom razvijenih zemalja

Sistemi zaštite useva u Srbiji godinama su se zasnivali na proučavanju vrednosti pojedinih preparata, koji su primenjivani u određenom uzrastu (fenofazi) biljaka, a rezultat takvog pristupa je nesigurna i nepouzdana zaštita i često neopravdana upotreba pesticida, ukazuju stručnjaci.

Stručnjaci ističu da se u razvijenijim zemljama posebna pažnja posvećuje istraživanjima biologije štetnih organizama, njenom povezivanju sa uslovima sredine i definisanju optimalnih momenata u razvoju štetnog organizma u kojima treba sprovoditi mere kontrole.

"Takav integralni pristup i opravdane mere zaštite nisu mogući bez razvoja informacionih tehnologija i uređaja za beleženje stvarnih uslova u polju", navedeno je u članku u "Agrobiznis magazinu".

Prema stručnjacima, Srbija, kao važna poljoprivredna regija Evrope, koja želi da poveća poljoprivrednu proizvodnju i izvoz vlastitih proizvoda, mora da ima sistem proizvodnje usklađen sa standardima razvijenih zemalja i obavezu da uspostavi pouzdan sistem praćenja prisustva i kretanja štetnih organizama na svojoj teritoriji.

To podrazumeva izbor i precizan raspored "alata"za praćenje pojave i širenja štetnih organizama - automatske meteorološke stanice (AMS) sa neophodnim senzorima za merenje parametara koji određuju razvoj nekog štetnog agensa, feromonske klopke postavljene u useve ili zasade, koje otkrivaju pojavu i širenje štetnih insekata, kao i svetlosne lampe za otkrivanje pojave i intenziteta štetnih insekata.

Sistem koji ima na raspolaganju alate, ljude i informatiku može svoj rad da usmeri na poznavanje biologije štetnih organizama i uslova za njihovu pojavu i širenje, razradu metoda za praćenje njihovog kretanja i intenziteta, praćenje razvojnih faza useva i njihove interakcija sa štetnim agensima i kretanje vremenskih uslova.

Stručnjaci ukazuju da jedino ovakav način rada omogućava primenu biološki opravdanih mera zaštite, očuvanje životne sredine, odlaganje pojave otpornosti i lakši izvoz domaćih poljoprivrednih proizvoda.

Povezivanjem bioloških događaja u njivi sa uslovima koji se registruju na AMS, stvaraju se mogućnosti za jasno definisanje njihove interakcije i, posle izvesnog perioda osmatranja, kreiranje naših algoritama, odnosno softvera za prognozu štetnih organizama, istakla je dr Janković.

Realizacija projekta u pokrajini

U tekstu dr Janković podseća da je početkom 2010. počela realizacija Projekta uspostavljanja prognozno-izveštajne službe zaštite bilja na području Vojvodine, kojim su definisani usevi važni za proizvodnju u pokrajini, organizmi štetni po te biljne vrste, oprema i alati kojima će se pratiti, kao i metode za sprovođenje monitoringa.

Utvrđena je organizaciona šema sistema i način rada svih učesnika, a pored biološkog aspekta, uspostavljen je sistem za unos, obradu i prezentaciju bioloških podataka sa terena.

S druge strane, uspostavljen je sistem za prikupljanje, obradu i prezentaciju podataka dobijenih merenjima pomoću mreže automatskih meteoroloških stanica.

Konačno, izrađeni su alati za povezivanje bioloških i meteoroloških podataka u jedinstvenu bazu koja se koristi u svakodnevnim prognozno-izveštajnim poslovima.