Tema - Srbija

Mladi dizajneri za novi početak srpske tekstilne industrije – kako do stare slave

Stručni kadar imamo, ali ne i sirovine, prediva i tkanine, pa više od 90 odsto uvozimo. Domaći proizvođači objašnjavaju i da su nam strani investitori potrebni kao partneri, a manje kao ulagači ili poslodavci. Dobar mamac za svetske firme bi, kažu, bile domaće fabrike sa najviše 200 radnika, dobro opremljene i visoko produktivne. Naravno, paralelno bi postojale robne marke sa oznakama srpskih dizajnera.

Emilija Stojaković završila je slikarstvo u Italiji, ali je za master studije odabrala dizajn. Od bake i deke je nasledila šivaću mašinu i rešila da bude dizajner.

Naglašava da modni kreator nije samo umetnik, već i zanatlija, istraživač tržišta, marketinški stručnjak i menadžer, bilo da je vlasnik sopstvenog brenda ili da je zaposlen u modnoj industriji.

Pre godinu dana stvorila je svoj brend.

"Brend koji, pre svega, koristi najkvalitetnije prirodne materijale. Zatim, u pitanju su krojevi i dizajn koji su inspirisani svetskim stilovima. Mladim dizajnerima je od izuzetnog značaja da nadležni pomognu da realizujemo naše proizvode, da možemo da izađemo na inostrano tržište i da možemo da proizvodimo u našoj zemlji upravo uz povratak snage naše tekstilne industrije“, kaže Emilija Stojaković (Sassy La Femme).

U Srbiji se nekada tkalo, kreiralo i šilo za ceo svet. Kolekcije su pripremane godinu dana unapred, a količine merile stotinama hiljada artikala. Da li to vreme može da se ponovi?

Od konstrukcije do izrade modela

Modni dizajneri kažu da je sve veće interesovanje za upis na Akademiju strukovnih studija.

Prof. Jelena Drobac sa Akademije strukovnih studija ističe da je posebno zanimljivo što se studenti, modni dizajneri, bave od početka - od konstrukcije do izrade tih modela.

"Problem sa očuvanjem i negovanjem brenda treba da bude dublji od samog dizajna. Treba da postoji kroz institucije. I bivša Jugoslavija je pokazala da je država čuvala te svoje firme. Nastupali su zajedno, i sadašnje firme bi možda trebalo da se udružuju. Meni je zanimljiv podatak koji sam našla u dokumentima, ne domaćim, već u nekim dokumentima koje je konkretno imala CIA, a koji su sada otvoreni za javnost - da je pred raspad zemlje od 22 miliona stanovnika u modnoj tekstilnoj industriji radilo gotovo milion“, navela je Drobac.

Moda je veliki biznis

Dizajneri smatraju da uz dobru kampanju i pomoć države, kroz smanjenje sive ekonomije i nelojalnu konkurenciju, posebno nekvalitetnih materijala, srpska tekstilna industrija opet može da bude prepoznata u svetu.

Modni dizajner Igor Todorović ističe da mi danas svedočimo da nemamo niti jedan sačuvan brend iz tog vremena.

"Rodili su se neki novi brendovi koji su često iznikli iz tih brendova. Kada kažem iznikli, govorim iz radne snage, iz ljudi koji su radili u tim velikim kompanijama. Oni su nastali iz jednog važnog segmenta koji nam nedostaje, a to je edukacija. Ljudi su se edukovali da rade jer tekstil nije samo dizajn. Ljudi ovde neretko veruju da je moda zabava. Moda je veliki biznis, moda zahteva ogroman trud, rad i brojne ljude u lancu koji su sposobni da proizvedu gotov proizvod“, kaže Todorović.

Brza moda pojela kvalitet

"Država može da pomogne tako što će da se uvede ozbiljna kontrola tekstila. Da bi mi mogli da podignemo našu modnu industriju moramo da imamo proizvodnju. Generalno u svetu, brza moda je pojela kvalitet. To je sve: kupi, nosi, baci“, ističe modni dizajner Verica Rakočević.

Tekstilna industrija nekada je zapošljavala više od 250.000 radnika, a prema podacima iz 2024, ih je uposleno pet puta manje.

Od fabrika kao što su "Kluz", "Beko", "Zelengora", "Pamučni kombinat" ostala su samo imena kao podsećanje na vreme kada je tekstilna industrija imala zlatno doba, a na njihovim parcelama sada su uglavnom izgrađeni stambeno-poslovni kompleksi.