Moguće niže kamate za kredite u devizama

Bez autora
Apr 21 2013

Guverner Narodne banke Srbije Jorgovanka Tabaković izjavila je da bi do pada kamatnih stopa na kredite u devizama došlo ukoliko bi banke snizile kamatne stope na deviznu štednju. S obzirom na izuzetno visok nivo devizne štednje, banke imaju prostora za takvo sniženje. Dinarske kamatne stope u Srbiji na duže staze mogu pasti tek kada se inflacija stabilizuje na niskom nivou. Poslednjih meseci smo videli da je upravo pad inflatornih pritisaka, pre svega zbog stabilizacije kursa, doveo do znatnog pada kamatnih stopa na trezorske zapise, i to čak za oko četiri procentna poena, uprkos povećanju referentne kamatne stope NBS.

Moguće niže kamate za kredite u devizamaUkoliko bi banke snizile kamatne stope na deviznu štednju, to bi moglo oboriti kamatne stope na devizne kredite, kaže guverner Jorgovanka Tabaković. Nivo devizne štednje je visok i banke imaju prostora za takvo sniženje, kaže Tabakovićeva.

Guverner Narodne banke Srbije Jorgovanka Tabaković izjavila je da bi do pada kamatnih stopa na kredite u devizama došlo ukoliko bi banke snizile kamatne stope na deviznu štednju.

"S obzirom na izuzetno visok nivo devizne štednje, banke imaju prostora za takvo sniženje", rekla je ona u intervjuu za novi broj magazina Biznis.

Tabakovićeva je navela da dinarske kamatne stope u Srbiji na duže staze mogu pasti tek kada se inflacija stabilizuje na niskom nivou.

"Poslednjih meseci smo videli da je upravo pad inflatornih pritisaka, pre svega zbog stabilizacije kursa, doveo do znatnog pada kamatnih stopa na trezorske zapise, i to čak za oko četiri procentna poena, uprkos povećanju referentne kamatne stope NBS", kazala je ona.

Dobri rezultati procesa dinarizacije

Guverner NBS Jorgovanka Tabaković izrazila je zadovoljstvo dosadašnjim rezultatima procesa dinarizacije, jer je porastao procenat dinarskih plasmana stanovništva sa 21,6 odsto januara 2010. na 35,8 odsto februara 2013. godine.

"Učešće dinarskog duga u ukupnom javnom dugu povećano je u poslednje četiri godine sa 2,7 odsto (februar 2009.) na 18,1 odsto (februar 2013)", rekla je Tabakovićeva i podsetila da je povećana i ročnost dinarskih hartija od vrednosti sa pet na sedam godina.

Kao jedini segment u kojem nema većeg napretka u dinarizaciji je štednja stanovništva, jer je oko 98 odsto ukupne štednje građana u stranoj valuti, što je, prema njenom mišljenju, delimično posledica negativnog iskustva sa hiperinflacijom iz 90-ih godina prošlog veka.

Konkurentnost srpske privrede ne zavisi od nominalnog već od realnog deviznog kursa, istakla je guverner NBS povodom ocena da izvozu šteti što je dinar precenjen.

"Ako dinar previše oslabi, to se po pravilu preliva na domaće cene nakon određenog perioda, a kao krajnji rezultat imate izostanak poboljšanja cenovne konkurentnosti uz narušavanje makroekonomske stabilnosti. Višedecenijsko iskustvo koje imamo u Srbiji pokazuje da se na taj način privredi više nanosi štete nego koristi", rekla je Tabakovićeva.

Ona je dodala da se ne slaže sa stavom da slabost privrede mora da vodi stalnom slabljenju valute.

"Kurs zavisi od odnosa ponude i tražnje za devizama. Ako nema viška dinara kojima će s ekupovati devize, slabljenje dinara nije nužnost kao što tvrde pojedini ekonomisti.

Makroekonomska stabilizacija je najpoželjnija upravo u slaboj privredi, jer se time obaraju rizik zemlje i troškovi zaduživanja, a uslovi psolovanja generalni čine stabilnijim. To je jedini način da se privreda ojača na duži rok", ocenila je Tabakovićeva.

Poželjan aranžman sa MMF-om

Za Srbiju je, po njenim rečima, poželjan aranžman iz predostrožnosti s MMF-om, jer bi se njime pružila dodatna garancija stranim investitorima da Srbija vodi odgovornu i održivu makroekonomsku politiku.

"Taj aranžman ne podrazumeva novo zaduživanje države, već isključivo nadzornu i savetodavnu ulogu ove institucije. Srbiji MMF nije neophodan radi povlačenja novih kredita od te institucije, jer je sadašnji nivo deviznih rezervi od 11,8 milijardi evra, više nego dovoljan", rekla je Tabakovićeva.

Govoreći o bankama, ona je navela da prostor za ukrupnjavanje bankarskog sektora u Srbiji i dalje postoji, ali da "do sada nije bilo konkretnih zvaničnih zahteva ili preuzimanja inicijative od strane banaka ili drugih zainteresovanih lica koji bi ukazali na ukrupnjavanje u bankarskom sektoru Srbije u bliskoj budućnosti".

Tabakovićeva je kazala da istovremeno postoji interesovanje iz Ujedinjenih Arapskih Emirata za osnivanje banke u Srbiji i da je tim povodom održano je nekoliko sastanaka, ali da do danas NBS nije podnet zvaničan zahtev za dobijanje preliminarnog odobrenja, odnosno dozvole za rad.

Ocenite tekst
Komentari
Prikaži više 
 Prikaži manje
Ostavite komentar

Prijavite se na Vaš nalog


Zaboravili ste lozinku?

Nov korisnik