Tema - Srbija

Može li kineski juan da ima veću međunarodnu ulogu

Dolar gubi status rezervne valute bržim tempom nego što se misli, navodi on, jer mnogi analitičari nisu uspeli da uzmu u obzir promene tokom 2022. Udeo dolara u globalnim rezervama je u prošloj godini opao deset puta brže od proseka u poslednje dve decenije jer su brojne zemlje tražile alternative nakon što je rat u Ukrajini izazvao sankcije prema Ruskoj Federaciji. „Pad tržišnog udela dolara kao rezervne valuta dominantno je posledica upotrebe sankcija. Naime, drastične akcije koje su SAD i njihovi saveznici preduzeli protiv Rusije zaprepastile su velike zemlje koje poseduju rezerve u dolarima. Dodatno, rekordna inflacija u SAD smanjila je očekivanja investitora po pitanju prinosa na američke obveznice i navela mnoge države da potraže druge valute za izmirenje spoljnotrgovinskih plaćanja”, napominje Nikolić.

Posledica je da je, prema podacima Međunarodnog monetarnog fonda (MMF), udeo dolara u međunarodnim rezervama pao sa 71 odsto u 1999. na 58,4 procenta u četvrtom kvartalu 2022. Uprkos ovome, udeo juana u globalnim deviznim rezervama ostaje manji od tri odsto. Ipak, ovi podaci mogu voditi ka pogrešnim zaključcima. Na primer, ne izveštavaju sve zemlje o valutnom sastavu svojih deviznih rezervi. Umesto da koriste SVIFT sistem plaćanja, mnoge banke će organizovati prekogranične transfere putem starih alternativa kao što su telefon, faks, ili imejl.

Evidentna rastuća dedolarizacija odgovor je na sve manji globalni uticaj SAD i njene valute, navodi ovaj ekonomista. Udeo SAD u globalnom BDP-u opao je za 22,1 odsto u 1986. na 15,6 procenata u 2022. Prednosti dedolarizacije su mnogobrojne od izbegavanje nepotrebnih finansijskih rizika, povećanja prinosa, zaštite imovine u inostranstvu do povećanja ekonomske sigurnosti. Ipak, dolar nastavlja da dominira globalnom trgovinom, uključujući bilateralnu trgovinu koja ne uključuje SAD, dok se juan koristi samo u transakcijama koje uključuju Kinu.

Sem toga, SAD imaju najdublja i najlikvidnija finansijska tržišta na svetu koja su i dalje relativno otvorena. Sa dolarom koji se procenjuje na 88 odsto svih međunarodnih transakcija, evrom na 31, Kina je samo skroman konkurent. Juan se procenjuje na samo sedam odsto od ukupnog broja međunarodnih transakcija, a čini se da Kina nije voljna da otvori svoja tržišta kapitala, jer bi to moglo dovesti do brzog odliva kapitala i moguće finansijske krize. „Kineska moneta ne može da postane vodeća svetska rezervna valuta ako se kontrola kapitala ne ukine i kurs ne postane fleksibilniji”, smatra Nikolić.

Pekingu pomaže i nova blokčejn tehnologija, na čijem je unapređenju najviše odmakao, budući da centralne banke koje su međusobno povezane preko suverenih digitalnih valuta u suštini mogu da rekreiraju mrežu korespondentskih banaka na kojima funkcioniše današnji monetarni sistem sa vodećom ulogom američke valute. Poziciju monete SAD otežava i „naoružavanje” dolara i globalnog platnog sistema da bi se kaznila Rusija zbog rata u Ukrajini, što „gura” neameričke investitore da „rašire” svoja ulaganja.

Kina promoviše internacionalizaciju juana njegovim korišćenjem za prekogranična trgovinskih plaćanja, a proces se ubrzava od 2015. Kina je sa nizom zemalja potpisala sporazume za izmirenje trgovinskih plaćanja u juanima. Na primer, Kina i Brazil, odnosno njihove centralne banke, dogovorile su se u martu 2023. da koriste sopstvene valute, umesto američkog dolara, za trgovinska poravnanja. Kina je takođe potpisala iste sporazume sa Ruskom Federacijom, Venecuelom, Ujedinjenim Arapskim Emiratima, Omanom, Bahreinom, Katarom, Kuvajtom i Saudijskom Arabijom od 2016. do 2022. Centralna banka Kine potpisala je bilateralne sporazume o razmeni valuta sa više od 40 zemalja i regiona, ukupne vrednosti 582 milijarde dolara (vlada u Pekingu je ovlastila 31 klirinšku banku u 29 zemalja i regiona da obavljaju trgovinu u kineskoj valuti).