Tema - Srbija

Mraz i suša zagorčali cene voća

Kada su se prvi put pojavile krajem maja, trešnje su na pijaci koštale 1.300 i 1.500 dinara za kilogram. Kada smo ušli u period da treba svaka tezga da ih ima, bilo ih je vrlo malo, a i dalje po ceni 450 i 550 dinara. Potom su došle maline, za koje smo manje-više uvek prebrojavali da li u novčaniku imamo bar za 250 grama da nas želja mine, jer su godinama unazad skupe. Kad su se pojavile, koštale su kao trešnje. Danas, gde još mogu da se nađu, koštaju oko 600 dinara. Kilogram šljiva nema ispod 250 i 300 dinara, dakle, skuplje su od banana, nara i ananasa, koje uvozimo. A kivi smo prethodnih meseci plaćali 90 dinara za komad, što nikada nije bilo, budući da se godinama prodavao u korpicama od kilogram za oko 220 dinara.

Za to ko je kriv što su cene domaćeg voća ovolike, uvek se nađe opravdanje – suša, poplave, mrazevi, hladnjačari, otkupljivači… Činjenica je da je tako, ali to nije uteha za građane, čija je medijalna zarada u julu iznosila 81.793 dinara, što znači da je 50 odsto zaposlenih u Srbiji upravo ostvarilo platu do ovog iznosa, a zvanična statistika pokazuje da je voće za godinu dana poskupelo 82 odsto!

Na pitanje mogu li neki troškovi u ceni voća da se snize ako već ne možemo da naručujemo vreme koje mu pogoduje, konkretnog odgovora nema, osim da je činjenica da u junu ove godine skoro da nije bilo kiše, što ga čini najsušnijim mesecom u poslednjih 55 godina.

Dr Duško Bodroža, viši naučni saradnik u Institutu ekonomskih nauka, za „Politiku” kaže da je razlog poskupljenja i to što je prinos voća značajno manji.

– Prolećni mrazevi uništili su i do 80 odsto roda ranih sorti kajsija i trešanja, dok je u mnogim krajevima rod jabuka pao na oko 30 procenata uobičajene količine. Prema procenama Republičkog zavoda za statistiku (RZS) ovogodišnja proizvodnja malina manja je za 12,2 odsto, a višanja za 42,3 procenta u odnosu na prošlu godinu. Smanjen prinos direktno je uticao na manju ponudu na tržištu, što je dovelo do rasta cena voća. Sve je to imalo direktan uticaj na inflaciju, budući da su cene voća u prvom polugodištu 2025. porasle za 28 odsto, dvostruko više od petogodišnjeg proseka, sa doprinosom ukupnoj inflaciji od 0,7 procenata – ističe naš sagovornik.

Kao glavne uzroke rasta cena navodi i nepovoljne vremenske uslove, posebno prolećne mrazeve, praćene dugim sušnim periodima i neravnomernom raspodelom padavina, u skladu sa trendom negativnih klimatskih promena.

– Problem je regionalni. Sličan rast cena (veći od 20 odsto) beleže i Grčka, Rumunija, Bugarska, Severna Makedonija i Crna Gora, što ukazuje na regionalni problem klimatskih promena i ograničene mogućnosti uvozne supstitucije. Zbog toga u kratkom roku ne postoje značajne mogućnosti da se cene smanje, jer je ponuda ograničena na celom tržištu regiona – ističe dr Bodroža.

Na pitanje šta je dugoročno rešenje i da li je prošlo vreme jeftinog i slatkog voća, odgovara da je to povećanje kapaciteta i efikasnosti navodnjavanja, zaštita zasada od mraza, oluja, grada i visokih temperatura, kao i izbor otpornijih sorti i bezbednijih lokacija za sadnju.

– Neophodna koordinacija, odnosno uspešna primena ovih mera, zahteva višegodišnji, planiran i zajednički pristup države, proizvođača i svih učesnika u lancu snabdevanja, kako bi se smanjila volatilnost cena i obezbedila stabilnija ponuda na tržištu – ističe dr Bodroža.

I iz Narodne banke Srbije (NBS) potvrđuju da razloge drastičnog skoka cena voća treba tražiti u nepovoljnim vremenskim uslovima, zbog čega je najpre u martu period toplijeg vremena od uobičajenog uslovio ranije cvetanje pojedinih sorti voća (trešnje, kajsije, šljive, breskve), da bi krajem meseca i tokom aprila usledili mrazevi, koji su se nepovoljno odrazili na voćarske kulture. Nakon toga, jun je obeležilo vrlo toplo i suvo vreme sa izuzetno malom količinom padavina. Zato prinos najzastupljenijih voćarskih kultura (šljive, jabuke, višnje, maline) beleži pad, što utiče na manju ponudu na tržištu i sledstveno pritisak na veće cene.

– U prvom polugodištu cene voća su porasle za 28 odsto, što je dvostruko veći rast od petogodišnjeg proseka za isti period, u čiji obračun ulazi i 2020. godina, koja je, što se tiče kretanja cena voća, neuobičajena s obzirom na tadašnju epidemiju virusa korona. U ovogodišnjoj dinamici rast cena voća ubrzao je, posebno tokom drugog tromesečja, zabeleživši tromesečni rast od 25 procenata, čime je opredelio gotovo polovinu ostvarene inflacije u tom periodu i ključno doprineo (sa 0,5 procentnih poena) da međugodišnja inflacija u junu bude iznad inflacije zabeležene u martu, kao i da ona odstupi najviše od majske projekcije – objašnjavaju u NBS.

Pored voća, dodaju, čiji novi rod sezonski stiže na tržište tokom drugog tromesečja (trešnje, jagode, breskve, kajsije, maline) i koje u tim mesecima uobičajeno beleže izuzetno visoke mesečne stope rasta, u junu je visok rast cena zabeležen i kod jabuka (17,8 odsto mesečno i 51 odsto međugodišnje), limuna (16,7 odsto mesečno i 39 procenata međugodišnje) i pomorandži (9,3 odsto mesečno i 31 odsto međugodišnje).

Time su cene voća u junu doprinele mesečnoj inflaciji sa oko 0,3 procentna poena, odnosno oko trećine ukupne mesečne inflacije izazvano je poskupljenjem samo ove grupe proizvoda.

Smanjen intenzitet reakcije cene na promene u prinosima mogao bi se dovesti u vezu s mogućnošću supstitucije nedostajućih količina iz uvoza. Mogućnost jeftinije supstitucije ipak zavisi i od obima ponude na tržištima evropskih zemalja iz kojih najviše uvozimo pojedine voćne kulture. Dostupni izveštaji Evropske komisije o stanju na tržištima pojedinih vrsta voća (jabuke, citrusi, breskve) pokazuju da je procenjena proizvodnja jabuka u EU za 2024. bila niža za 10 odsto u odnosu na 2023. godinu, pri čemu je taj pad u Poljskoj, kao najvećem evropskom proizvođaču, bio još izraženiji i iznosio je 20 procenata, što se odražava na nizak nivo zaliha ovog voća do dolaska novog roda i pritisak na cene. Procenjena prošlogodišnja proizvodnja limuna takođe je manja u odnosu na 2023. Pored toga, Turska, kao jedan od najvećih svetskih izvoznika limuna i zemlja iz koje u najvećoj meri uvozimo limun, ovog proleća suočavala se s velikom štetom po novi rod usled nepovoljnih vremenskih prilika, pa je početkom aprila Ministarstvo trgovine čak donelo odluku o privremenoj zabrani izvoza limuna, koja je ipak ubrzo ukinuta. Takva kretanja na strani ponude uticala su na cene na evropskom tržištu.

Aktuelne veleprodajne cene u Evropi u odnosu na uporedivi period prošle godine veće su za oko 15 odsto kod jabuka, breskvi i limuna, a za oko 30 procenata kod pomorandži, što u našem slučaju uvoz čini skupljim i moglo bi objasniti visoke stope rasta cena južnog voća koje su beležene tokom drugog tromesečja.

Povišene cene voća pod uticajem smanjene ponude i u ostatku ove godine imaće pritisak i na ukupnu inflaciju, ali bi taj uticaj trebalo da postepeno slabi, s obzirom i na relativno visoku bazu, jer je i u prošloj godini bila suša.

– Po ovom osnovu doprinos cena voća ukupnoj inflaciji smanjiće se sa oko 0,75 procentnih poena u junu na 0,4 krajem godine. Konkretno, u okviru Programa prilagođavanja na izmenjene klimatske uslove za period od 2023. do 2030. godine, koje je izradilo Ministarstvo životne sredine, predstavljen je skup konkretnih mera i aktivnosti koje bi trebalo sprovesti, a koje se direktno odnose na voćarsku proizvodnju podrazumevaju povećanje ukupnog kapaciteta i efikasnosti navodnjavanja, odbranu zasada od mraza u vegetaciji, oluja i grada, kao i od visokih temperatura, a u procesu planiranja zasada – eventualni izbor otpornijih sorti i lokacija s nižim rizikom – poručuju iz NBS.

Kada je reč o osiguranju poljoprivredne proizvodnje, podaci Narodne banke Srbije za proteklih deset godina ukazuju ukupna premija osiguranja usporila rast u prethodne dve godine. Pritom, važno je da se naglasi da država, u skladu s važećim propisima, subvencioniše premije osiguranja u poljoprivredi u iznosu od 40 do 70 odsto, kako bi premija osiguranja bila pristupačnija poljoprivrednim proizvođačima. Iako osiguranje poljoprivredne proizvodnje može olakšati položaj poljoprivrednih proizvođača i doprineti njihovoj zainteresovanosti da nastave da se bave ovom delatnošću, ipak ne može da reši problem smanjene ponude na tržištu u godini suše i ostalih nepovoljnih klimatskih faktora.