Tema - Srbija

Nafta između sankcija, uredbi i suše – kako pliva srpsko tržište

Na svetskim berzama cene sirove nafte blago osciliraju, ali neizvesnost snabdevanja raste. Generalni sekretar Udruženja naftnih kompanija Srbije Tomislav Mićović govori za RTS šta je uzrok tome i kako se to odražava na srpsko naftno tržište.

Od juče cene sirove nafte na berzama beleže blagi rast i barel je gotovo 70 dolara. Iako je OPEK povećao proizvodnju na svetskom naftnom tržištu, vidljiva je neizvesnost snabdevanja. Poslednja dva meseca i na pumpama u Srbiji cene su oscilirale za dinar-dva i na gore i na dole.

Generalni sekretar Udruženja naftnih kompanija Srbije Tomislav Mićović rekao je za RTS da u poslednjih nedelju dana nije bilo velikih promena parametara koji utiču na cenu koju određuje država.

"Jedino što je kurs dinara prema dolaru zapravo dosta pao – dinar dole, dinar dole i to je to“, rekao je Mićović.

Nova uredba

Vlada reguliše cene dva najprodavanija derivata – evrodizela i bezolovnog benzina. Vlada je produžila tu uredbu.

"Osmi put od donošenja prve uredbe, Vlada je donela novu uredbu. Sadašnja uredba važi i ovog petka, od subote važi nova. I to je period koji predugo traje – regulisanje tržišta. Zapravo razlozi zbog kojih je 2022. godine doneta uredba više ne postoje, već duže vreme ne postoje. U ovim okolnostima, ne samo Srbija nego i celo regionalno i globalno tržište nafte funkcioniše“, kaže Mićović.

Podseća da je kriza naftnog tržišta počela još od pandemije koronavirusa i onda se očekivalo da će od trećeg kvartala 2022. biti prevaziđeni svi ti uticaji korone, a došla je 2022. sa svojim novim poremećajem vezanim za sukob u Ukrajini, još većim nego što je bio onaj u koroni, tako da ta situacija tada još nije bila stabilna i bilo je opravdano doneti uredbu.

Ostala je kontrola marže

"Vlada je 2022. godine, zapravo na teret distributera naftnih derivata, na teret državnog budžeta, smanjenjem marže i smanjenjem akciza, omogućila građanima i privredi da kupuju gorivo po umerenijim cenama. Taj period je prošao, akcize su uveliko vraćene na svoj nominalni nivo i povećane, ali ova kontrola marže je jedina ostala“, napomenuo je Mićović.

Kaže da je pitanje da li to dugoročno odgovara vozačima.

"Ovakva situacija ne omogućava investicije i na duži rok prvo gubimo neke benzinske stanice, jer uredba ima i zaštićenu cenu za poljoprivrednike, 179 dinara, koja je dovela do toga da je prošle godine 50 benzinskih stanica nestalo i to u malim mestima“, navodi Mićović, dodajući da to ni za koga nije dobro.

Regulisane cene u regionu

Regulisane cene imaju i neke zemlje u regionu, neke ukidaju, od ovog meseca Hrvatska jer, kažu, stabilizovalo se tržište na svetskom nivou. 

"Ne mislim da je dobro što imamo tu uredbu, jer ne omogućavamo ozbiljan razvoj tog tržišta. Može da se desi i da neka kompanija napusti zbog toga Srbiju, što bi smanjilo tržišnu konkurenciju, a to ne ide nikome u prilog. Po našem zakonu o trgovini, trgovina je slobodna. A u određenim okolnostima, kao što je bila 2022. godina – biće pod kontrolom. Sve zemlje su tada imale ove mere koje je imala Srbija, ovakvog ili onakvog intenziteta, ali obično kraćeg trajanja“, kaže Mićović.

Prema njegovim rečima, Hrvatska je ukinula kontrolu cena, a inače Crna Gora i Severna Makedonija su i ranije imale državno regulisanu cenu i nastavile su.

Analize u svetu kažu da je svetsko naftno tržište nestabilno.

Mićović kaže da postoje rizici, ali niko ne zna da li će se ti rizici ostvariti.

"Rizici su veliki, ali pogledajte šta se dešava sa cenama sirove nafte. One uopšte nisu pod uticajem tih pretnji, uopšte ne doživljavaju neki bum, ponuda i potražnja su usklađeni. Ponuda i potražnja su na onom nivou koji omogućava ovakav nivo stabilnosti, u koridoru cena je između 65 i 75 dolara po barelu“, ističe Mićović.

Sankcije Rusiji

U 18. paketu sankcija Rusiji najviše su pogođene ruske naftne kompanije i ruska nafta, cena ruske nafte je bila ograničena na 60 dolara, sada je 47 dolara i analize u Evropi kažu da to može uticati na snabdevanje, posebno evropskog tržišta.

Napominje da sankcije funkcionišu tako što evropske zemlje i zemlje grupe G-7 ne dozvoljavaju svojim osiguravačima, svojim bankama, svojim brodarima, da učestvuju u toj trgovini.

"Niko nije poslao ratne brodove da presreću po morima tankere koji nisu u tom sistemu. Tako da paralelno, pored tog sistema gde su zapadni logistički kanali, imate i one koji nisu u okviru toga. Svi oni i dalje transportuju naftu, i dalje se plaća direktno između Rusije i njenih kupaca, između Irana i kupaca. To sve funkcioniše, ali ne tom logistikom koja je podržana sa Zapada“, kaže on.

Kakva je situacija sada sa dopremom nafte

Srbija ne uvozi rusku naftu, ali je transport otežan u celom svetu.

Mićović kaže da sama činjenica da je Naftna industrija Srbije od 10. januara na listi OFAK-a i da svakog meseca ili svaka dva meseca se razmatra nivo nekih odobrenja dovodi u rizik naše snabdevanje, to je specifičnost našeg tržišta.

Oko 80 odsto ukupne potrošnje derivate nafte u Srbiji potiču iz rafinerije Naftne industrije Srbije.

To je zaista ozbiljan problem, ali mi gotovo da ne možemo uticati na to. U pitanju je sukob koji se dešava na relaciji SAD i Rusije. Naftna industrija Srbije bi bila obuhvaćena sankcijama tako što je američka strana ruskoj dovela sankcije, kaže Mićović.

Nivo Dunava nije takav da omogućava pun transport

Već danas imate u Srbiji naftne kompanije koje su potpuno prešle na samostalno snabdevanje iz svojih izvora iz uvoza, neke su u kombinovanom režimu, dodaje on.

"Što se tiče naftnih kompanija, postoji određeni kapacitet, nepromenjen kapacitet da uvoze derivate nafte, mogu da udvostruče te količine, ali problem je u logistici. Ulazimo u avgust, kada tradicionalno nivo Dunava nije takav da omogućava pun transport, brodovi se često tovare sa samo 40-50 procenata ukupne zapremine što je bio slučaj u prethodnih par meseci, što znatno poskupljuje, a u ovim okolnostima ne omogućava punu realizaciju tog uvoza. Za nijansu je sad teža situacija nego proletos. Zalihe su tu – i komercijalne zalihe, i operativne zalihe, i obavezne rezerve“, zaključio je Tomislav Mićović.