Tema - Srbija

Najveće zalihe uglja u Srbiji su na Kosmetu

Ugalj kao energent ima jasnu budućnost u svetu, a Srbija raspolaže rezervama od oko 20 milijardi tona tog energenta od kojih se najviše, oko 14 milijardi tona, nalazi na Kosovu i Metohiji, izjavio je danas Tanjugu državni sekretar za rudarstvo Zlatko Dragosavljević.

Na Kosmetu ima najviše rezervi lignita, ali zbog ukupne situacije u južnoj srpskoj pokrajini nemamo direktnu nadležnost nad tim resursima, ukazao je državni sekretar Dragosavljević.

Dragosavljević je istakao da Srbija, zbog nekorišćenja uglja sa Kosmeta ima značajne štete i gubitke u energetskom sektoru, jer bi se taj energent koristio, pre svega, za proizvodnju struje.

Prema podacima srpskog ministarstva energetike iz 2009. vrednost imovine države Srbije u sektoru elektroenergetike, koja je protivpravno prisvojena na Kosmetu, iznosi oko 1,5 milijardu evra.

"Vrednost tog bogatstva iznosila bi do 100 milijardi evra, kada se uzme u obzir perspektiva i iznos koji bi se dobio eksploatacijom i pretvaranjem tog energetskog bogatstva u električnu energiju", rečeno je tada Tanjugu u resornom ministarstvu.

Vrednost elektrana na Kosmetu procenjena je na oko milijardu evra, a pripadajuće prenosno-distributivne infrastrukture na oko pola milijarde evra.

U procenu vrednosti te imovine ulaze elektrane, koje je država Srbija gradila iz kreditnih sredstava, kao i distributivna i prenosna mreže i pripadajuća postrojenja.

Dragosavljević je podsetio da se trenutno iz uglja u Rudarskom basenu Kolubara dobija polovina struje u Srbiji, s obzirom da se tu proizvodi više od 70 odsto domaćeg uglja.

Ugalj je danas dominantna mineralna sirovina u Evropi i svetu i najznačajnija energetska sirovina u Srbiji, a u poslednje vreme se sve više povećavaju ekološki zahtevi koje treba ispuniti za proizvodnju struje iz uglja, primetio je Dragosavljević.

Nedavna nuklearna katastrofa u Japanu ukazuje da će mnoge države u Evropi drugačije gledati na značaj uglja i moraće svoju energetsku strategiju da prilagode novonastalim okolnostima, jer su pritisci na obustavljanje proizvodnje struje iz nuklearnih elektrana sve veći.

Zbog toga se očekuje da će rasti potrošnja uglja i proizvodnja struje iz uglja u Evropi do 2030, kazao je Dragosavljević.

Državni sekretar je najavio da i Srbija u narednoj deceniji planira da poveća dobijanje uglja sa sadašnjih 37 na 57 miliona tona godišnje, kao i proizvodnje struje iz uglja.

U Kostolcu je, kako je naveo Dragosavljević, planirano povećanje proizvodnje sa devet na 12 miliona tona uglja godišnje, a u Kolubari sa 30 na 38 miliona tona.

"Planiramo i otvaranje novih ležišta uglja. Radi se na projektu novog Kovina, gde postoje rezerve uglja od oko 200 miliona tona uz mogućnost izgradnje termoelektrane (TE) do 600 megavata, a razmatra se i realizacija projekta novog Štavlja, sa rezervama uglja od 200 miliona tona i izgradnja termokapaciteta od 320 megavata," najavio je Dragosavljević.

Državni sekretar, takođe, očekuje da će proces izbora stateškog partnera biti završen do polovine 2012. tokom koje će početi i poslovi na otvaranju pomenutih rudnika.

"Očekujemo do kraja ove godine definisanje procedure izbora strateškog partnera i za Kovin i Štavalj i da do kraja godine imamo jasnu proceduru, pa da počenemo taj posao", kazao je državni sekretar za rudarstvo.

Nivo investicija potrebnih za projekat novi Kovin iznosi oko milijardu evra, za izgradnju novog rudnika i TE.

Za Štavalj neophodno između 500 i 600 miliona evra i to bi bila najveća investicija na Pešteru, koja bi donela više od 1.000 novih radnih mesta, precizirao je Dragosavljević.

Dragosavljević je ocenio da ugalj ima jasnu budućnost i da je nezamenjiv energent u 21. veku, istakavši da se tehnologije za proizvodnju struje iz uglja sve više usavršavaju, bez obzira na sve strožije ekološke zahteve.

Srbija je, kako je istakao, u protekloj deceniji uložila dosta sredstava u revitalizaciju i poboljšanje tehnološkog nivoa TE, ali je to još ispod evropskih standarda.

U ovoj deceniji Srbiju, po Dragosavljeviću, očekuju velika ulaganja u zaštitu životne sredine, s obzirom da domaće TE do 2017. godine moraju zadovoljiti evropske ekološke standarde.

To iziskuje ogromna sredstava, ali treba imati u vidu značaj nezavisnosti u proizvodnji električne energije, koji Srbija ima zahvaljujući zalihama uglja, pa će morati da budu uložena sva potrebna sredstava kako bi termoelektrane prilagodili evropskim standardima, poručio je državni sekretar za rudarstvo Zlatko Dragosavljević.