Tema - Srbija

Naplata je ubica privrede

Dobar deo privrednika ih iščekuje i priziva, ali sudeći prema raspoloženju nadležnih u Srbiji, ograničeni rokovi plaćanja teško da će skoro zaživeti.

Privreda se nada da će makar uspeti da privoli državu da prihvati evropsku direktivu o plaćanju, po kojoj je javni sektor dužan da svoje obaveze izmiri u određenom roku. Vladina uredba koja bi ista pravila uvela i među privatnike, međutim, kako objašnjavaju nadležni, nije primerena liberalnoj ekonomiji kojoj teži Srbija. Liberlna pravila, s druge strane, izgleda nisu bila smetnja da se uvede niz uredbi, među kojima je i ona kojom se mlekare obavezuju da 40 odsto sirovine prerade u dugotrajno i kratkotrajno mleko.

Dve trećine privrednika u Srbiji svoja potraživanja naplate tek za 120 dana, a jedan deo novac čeka i više od 300 dana. Ova statistika nas stavlja na skoro poslednje mesto u Evropi. Ispred nas je, prema pojedinim istraživanjima, čak i Albanija. Tamo se na novac čeka 127 dana, dan manje nego u Srbiji.

U Ministarstvu trgovine i usluga Srbije smatraju da je naplata pre svega ugovorni odnos dve strane, kupca i prodavca, to je deo konkurentske utakmice, i to ne bi trebalo nikada i nigde da bude regulisano zakonom.

Na pitanje, šta onda kada se ugovore rokovi naplate od par meseci, ali se na kraju opet “prebace”, u resornom ministarstvu ističu, da za to postoje nadležni sudovi. Realnost su, međutim, spori i skupi sporovi.

- Postoje trgovinski sudovi i ako neko prekrši ugovor, taj plaća penale. Problem je što su sudovi spori i ide se linijom manjeg otpora - smatra ekonomista Saša Đogović.

- Tu je i pitanje sposobnosti menadžmenta da li može da raskine ugovor sa takvim komitentima i da nađe nove. Problem u Srbiji, za koji je odgovorna država, jeste taj što postoje monopoli i koncentracije kapitala. Da postoji slobdna konkurencija i da mogu da dođu pravi snažni strani lanci, onda bi imali povoljniji ambijent za dobavljače. Ceh sada plaćaju potrošači i slabiji u lancu dobavljača.

Rokovi rastegnuti preko svake izdrživosti glavni su uzrok velike nelikvidnosti srpskih preduzeća. Dok mesecima čekaju novac za svoju robu, porez na dodatu vrednost su morali da plate unapred. Najveći problem imaju u prehrambenom sektoru, posebno u klaničnoj i konditorskoj, ali i pekarskoj industriji. Gotovo da svi svima duguju.

Proizvođači zato postavljaju pitanje zašto je neplaćanje na vreme i prebacivanje rokova i po nekoliko puta u Srbiji postalo uobičajena poslovna praksa.

- Trgovac naplati robu u gotovini, a nama plaća kad stigne, tačnije kad hoće - žale se mahom dobavljači.

- Praktično u situaciji smo da trgovce finansiramo beskamatno, a ako se bunimo, onda nas ucenjuju, jer mogu da se snadbeju i na drugoj strani.