Tema - Srbija

Nazaduje sloboda trgovine u Srbiji

Srbija je po stepenu slobode trgovine pala sa 71. na 89. mesto liste na kojoj je sada 138 zemalja, dok su pre dve godine na listi bile 132, piše u Izveštaju Svetskog ekonomskog foruma (SEF) o slobodi trgovine u svetu za 2014. godinu.

Rang Srbije je opao jer je ona, po kriterijumu pristupa tržištu, zauzela tek 112. mesto u svetu, po efikasnosti carinske administracije 78, po infrastrukturi 69, a po poslovnom okruženju 104, preneo je danas Euraktiv Srbija.

Kao ključni problemi Srbije na strani izvoza navode se identifikacija potencijalnih tržišta i kupaca, neodgovarajuća proizvodna tehnologiju i obučenost, tehnički standardi i zahtevi iz inostranstva, pristup finansiranju, teškoće u ispunjavanju zahteva kupaca u pogledu kvaliteta i kvantiteta.

Među preprekama su „pristup uvoznim inputima po konkurentnoj ceni”, visoki troškovi i „kašnjenja povezana sa domaćom infrastrukturom”, kao i carinske barijere u inostranstvu.

Najproblematičniji faktori za Srbiju kod uvoza su komplikovane uvozne procedure, carine, domaći standardi, korupcija na granici, neadekvatna telekomunikaciona infrastruktura.

Sve zemlje iz susedstva su bolje prošle od Srbije, a najbolja je članica Evropske unije - Slovenija (38. na listi), zatim ide Crna Gora na 49. mestu, potom još jedna članica EU, Hrvatska (56.).

Kako je preneo Euraktiv Srbija, Albanija je po slobodi trgovine 69. na globalnoj listi, Makedonija je 63, a Bosna i Hercegovina 78.

Po slobodi trgovine u svetu prednjače Singpaur, Hongkong, Holandija i Novi Zeland dok je na začelju globalne liste Čad, a tik ispred njega Venecuela i Angola.

Izveštaj Svetskog ekonomskog foruma koji se sastavlja svake druge godine, potvrdio je da su neefikasnost, birokratija i loša infrastruktura i dalje među ključnim problemima trgovine.

Barijere u trgovini usporavaju ekonomski oporavak u svetu, ocenjuje se u ovogodišnjem izveštaju i ukazuje da mnoge vlade još ne uspevaju da uvedu ponekad jednostavne reforme koje bi doprinele ekonomskom rastu i socijalnom napretku.

Podaci iz izveštaja bazirani su na procenama nacionalnih vlasti, međunarodnih agencija i privatnih izvora.