Tema - Srbija

Nejednakost u Srbiji: Petina najbogatijih zarađuje 5,5 puta više od 20 odsto najsiromašnijih

U odnosu na prethodnu godinu, rizik od siromaštva je tek nešto smanjen, za 0,1 procentnih poena, dok je napredak kod rizika siromaštva ili socijalne isključenosti veći i ova stopa je pala za 1,1 procentni poen u odnosu na prethodnu godinu, pokazuju podaci iz izveštaja RZS, „Siromaštvo i socijalna nejednakost u 2025“.

Istovremeno, prag rizika od siromaštva je povećan na 45.674 dinara za jednočlano domaćinstvo. Ovo je povećanje praga za 1.068 dinara u odnosu na prethodnu 2024. godinu.

Prihodi kojim je porodica sa dvoje odraslih i jednim detetom mlađim od 14 godina trebalo da raspolaže da bi bila van rizika od siromaštva iznosili su 82.213 dinara.

Prag za četvoročlanu porodicu sa dva deteta iznosio je 95.915 dinara mesečno.

Gledano po regionima primećuje se ogromno raslojavanje na Beogradski region i ostatak Srbije.

Stopa rizika od siromaštva u Beogradskom regionu iznosila je u 2025. godini 8,4 odsto. U Vojvodini je stopa znatno više i iznosi 21 odsto, u Šumadiji i Zapadnoj Srbiji 22,8 odsto, a u Južnoj i Istočnoj Srbiji čak 27,7 odsto.

Dok je u Beogradu svaki 12. stanovnik u riziku od siromaštva, u Južnoj i Istočnoj Srbiji je skoro svaki četvrti u ovom riziku.

Na smanjenje siromaštva u velikoj meri utiču penzije. Stopa rizika od siromaštva pre isplate penzija i socijalnih transfera iznosi čak 41 odsto. Upravo su stariji od 65 godina najizloženiji siromaštvu. U ovoj kategoriji stopa rizika od siromaštva iznosi 25,8 odsto. Ako bismo isključili penzije, četiri od 10 starijih ljudi bilo bi u riziku od siromaštva. Ovo je napredak u odnosu na prethodne godine, jer je 2021. stopa rizika od siromaštva bez penzija bila 46 odsto.

Relativni jaz rizika od siromaštva raste iz godine u godinu i u 2025. je dostigao 30,7 odsto.

Ovo je pokazatelj koji meri koliko su prosečni prihodi osoba ispod granice siromaštva udaljeni od praga rizika od siromaštva. Što je veći procenat, to su siromašni građani dublje u siromaštvu. Recimo 2022. godine taj jaz je bio 25,7 odsto.

Poslednje tri godine pogoršava se i nivo nejednakosti meren Džin (Gini) koeficijentom.

U prošloj godini on je iznosio 32, prethodne 2024. godine 31,9, a 2023. godine 31,7. Do tada je uglavnom padao, što je ukazivalo na smanjenje nejednakosti koja je inače među najvećim u Evropi.

Inače, vrednost Džini koeficijenta 100 znači apsolutnu nejednakost, dok vrednost 1 označava potpunu jednakost dohodaka u jednom društvu.

Među evropskim državama za koje je Eurostat objavio Džini koeficijent za 2025. godinu, ubedljivo najveću nejednakost pokazuje Bugarska sa 37,7, ne računajući Tursku u kojoj je 43,9.

Veću nejednakost od Srbije imala je i Letonija sa Džinijem od 35,6. Blizu nas su Grčka sa 31,6, Kipar sa 31,2 i Italija sa 31.

Evropske zemlje sa najmanjom nejednakošću raspoloživih dohodaka u 2025. su Belgija sa 23,4, Norveška sa 23,7 i Slovenija sa 24,6.

Drugi pokazatelj nejednakosti u primanjima u jednoj zemlji se tzv. Kvintilni odnos, odnosno odnos prihoda 20 odsto najbogatijih i 20 odsto najsiromašnijih domaćinstava u društvu.

U Srbiji je u prošloj godini petina domaćinstava sa najvećim dohotkom imala 5,5 puta veća primanja od petine sa najmanjim dohotkom. Prethodne dve godine taj odnos je bio 5,6 puta.

I po ovom parametru nejednakosti u okviru Evrope stojimo slično kao sa Džinijevim koeficijentom.

Daleko najveća nejednakost je u Turskoj – 8,93 puta imaju veće prihode 20 odsto najbogatijih u odnosu na 20 odsto najsiromašnijih domaćinstava.

U Bugarskoj je taj odnos 6,94, a u Letoniji 6,68.

Belgija, Češka i Slovenija, od zemalja čijim podacima Eurostat raspolaže, imaju najniži odnos S80/S20 za prošlu godinu, od 3,25 do 3,55.

Uočljiva je podudarnost između nivoa razvijenosti zemalja i nižeg nivoa nejednakosti.

Kada se radi o siromaštvu u Srbiji, stopa subjektivnog siromaštva se smanjuje iz godine u godinu.

Onih koji su u anketi RZS na pitanje Kako sastavljaju kraj s krajem, odgovorili sa „veoma teško“ u prošloj godini bilo je 10,3 odsto. Prethodne godine bilo ih 11,4, a godine pre toga 31,1 odsto. U odnosu na 2018. kada se tako izjasnilo 23,5 odsto ispitanih, ovo je dramatičan pad.

Skoro 21 odsto stanovnika se izjasnilo da „teško“ sastavlja kraj s krajem i to je takođe manje nego prethodnih godina. Zato je povećan broj onih koji „sa izvesnim teškoćama“ sastavljaju kraj s krajem. Takvih je više od polovine stanovništva – 54,4 odsto.

Ukupno, onih koji ističu teškoće u preživljavanju ima više od 85 odsto građana Srbije.

S druge strane, 11,3 odsto ih kaže da „prilično lako“ sastavljaju kraj s krajem, 2,6 odsto „lako“, a svega 0,5 odsto „veoma lako“ sastavlja kraj s krajem.

Troškovi stanovanja finansijski opterećuju skoro sve stanovnike u Srbiji. U 43,5 odsto slučajeva opterećuju ih znatno, a 50,8 odsto u izvesnoj meri. Tek 5,7 odsto stanovnika ne opterećuju troškovi stanovanja uopšte.

Prema zvaničnoj statistici smanjuje se i stopa materijalne uskraćenosti. Iznosila je 14,6 odsto prošle godine, dok je godinu ranije bila 17,6 odsto, a 2023. godine 21,7 odsto.

Ipak, i dalje 36,3 odsto građana sebi ne može da priušti nedelju dana odmora van kuće. Skoro isti procenat ne može da podmiri neočekivani trošak koji bi trebalo da se plati iz budžeta domaćinstva. Više od 14 odsto ne može da priušti meso ili ribu svakog drugog dana. Na kraju, 9,3 odsto osoba ne može da priušti adekvatno zagrevanje stana.