Tema - Srbija

Nema investicija, pa nema ni kredita

Krediti privredi i stanovništvu već godinama stoje u mestu. Na godišnjem nivou zajmovi se smanje ili povećaju za po procenat, što ne utiče na opšti utisak po kome kod nas nema privrednog rasta zato što nema investicija. Podrazumeva se – onih iz kredita.

Zbog toga se neretko prst upire u banke za koje važi da mnogo više vole da, zbog sigurnosti, plasiraju novac u državne dužničke papire  i u repo operacije centralne banke kojima ona povlači višak neplasiranog bankarskog novca. Pre nekoliko dana i Jorgovanka Tabaković, guverner Narodne banke (NBS), saopštila je da banke u repo operacijama drže desetine milijardi dinara.

Koliko su to pozamašna sredstva ilustrovala je time što su banke prošle godine, kada je država subvencionisala kredite, plasirale privredi preko 130 milijardi dinara kredita. Po njenoj oceni, uprkos padu kamata, postoji prostor za bankarske plasmane privredi.

U bankarskom sektoru međutim kažu da su takve prozivke na njihov račun neosnovane. Branko Greganović, predsednik Izvršnog odbora NLB banke, kaže da bi ova banka prva dala kredite privredi, ali da nema investicione tražnje.

– Mi imamo rezerve likvidnosti i želimo da ih uposlimo na produktivan način. Tražnje nema. Analiza pokazuje da od 2009. godine investicije u privatnom sektoru padaju od pet do deset odsto godišnje. Privatne investicije su pravi pokazatelj privrednog rasta. Podatak o ukupnim investicijama zamagljuje pravu sliku, jer se tu računaju i državne investicije. Takođe, i podatak o privatnim investicijama zamagljen je „Fijatom” koji i dalje dobija subvencije. Pravo merilo su nezavisni privatni investitori – kaže Greganović.

Po njegovoj oceni, u ovoj godini nije bilo tražnje privrede za kreditima, jer je ona iscrpljena prošle godine kada je država davala subvencije za novo zaduživanje. Zbog tadašnjih jevtinih zajmova privreda se „napunila dugom”, pa prostora za dalje zaduživanje nema. Aktuelne su samo pozajmice za tekuće poslovanje.

Greganović kaže da se u narednoj godini može očekivati dalji pad cene novca iz prostog razloga što je još velika razlika između inflacije i kamatnih stopa.

U NBS kažu da oni sprovode repo operacije prodaje hartija od vrednosti (HoV) jednom nedeljno, sa rokom dospeća transakcije od sedam dana, a banke ovaj instrument koriste za kratkoročne plasmane viškova likvidnih sredstava. Kretanje repo stoka predstavlja vrlo kratkoročni i privremeni plasman neuposlenih viškova likvidnosti banaka, i kao takav je vrlo promenjiva kategorija. Tražnja banaka za repo operacijama prevashodno zavisi od tekuće pozicije likvidnosti. Na likvidnost banaka na sistemskom nivou utiču aktivnosti države (realizacija prihoda i rashoda), ali i NBS instrumentima monetarne politike.

– U 2015. godine blago su rasli plasmani banaka u repo operacije, tako da je prosečno stanje ovih plasmana u prvoj polovini godine iznosilo 12,8, a u drugoj polovini godine 44,9 milijardi dinara. Trenutno stanje plasmana banaka u repo operacije je nešto niže i iznosi 26,7 milijardi dinara. Pri tome, NBS je započela ciklus snižavanja referentne kamatne stope još u maju 2013. godine, od kada je stopa snižena za ukupno 7,25 procentnih poena, sa 11,75 na 4,5 odsto na godišnjem nivou, navode u NBS.

Dodaju da promenom referentne kamatne stope koju primenjuju u repo operacijama i koja je glavni instrument monetarne politike, NBS utiče na kretanje ostalih kamatnih stopa. Smanjenje referentne kamatne stope doprinosi i smanjenju kamatnih stopa banaka na kredite, čime se i otvara prostor za povećanje kreditne aktivnosti banaka.

Za banke postoji i druga vrsta plasmana, i to u državne hartije od vrednosti na duže rokove – od tri meseca do 10 godina. Trenutno stanje dinarskih državnih hartija od vrednosti svih ročnosti iznosi 627,1 milijardi dinara i ono je u 2015. godini povećano za 84,5 milijardi dinara. Banke su najveći investitori u ove hartije. U slučaju potrebe za likvidnim sredstvima banke mogu državne hartije prodati na sekundarnom tržištu ili založiti za kredit od NBS.

Kamate na državne hartije od vrednosti trenutno se kreću od 2,94 odsto na godišnjem nivou za ročnost od tri meseca do 12,99 odsto na godišnjem nivou za ročnost od deset godina godina. Ove stope su u 2015. godini znatno smanjene, i to za 1,24 procentni poen za ročnost od sedam godina do 4,3 odsto za ročnost od pet godina.