Tema - Srbija

Ni jeftine pare nema ko da uzme

Fond za razvoj ove godine izdvojio je pet milijardi dinara za kreditiranje privrede, ali je od letos, kad je vlada je izdvojila sredstva i usvojila programe kreditiranja, odobreno svega 230 miliona dinara, izjavio je Dragan Stevanović, državni sekretar u Ministarstvu privrede. On je rekao da je navedenu sumu povuklo dvadesetak preduzeća i da je poražavajuće to što su svega dva ili tri preduzeća podigla kredite za nove investicije.

– Sve ostalo su krediti za obrtna sredstva i to na najbolji način ilustruje stanje srpske privrede – ocenio je nedavno Stevanović u izjavi Tanjugu.

Još milijardu dinara rezervisano je za kreditiranje preduzetnika koji su pretrpeli štete od poplava, a odobreno im je oko 250 miliona dinara. Oni će kredit vraćati u uobičajenim rokovima, s tim što je za njih kamata manja i iznosi 1,5 odsto, a zajam garantuju ličnim dohotkom.

Stevanović je rekao da je malo privrednika koji ispunjavaju uslove da bi im se odobrio zajam, tako da se ne može reći koliko će još kredita biti odobreno do kraja godine. Kamatne stope na pozajmice Fonda, kako je naveo, nikada nisu bile niže. Svega dva odsto za kredite koji se obezbeđuju bankarskom garancijom, a tri odsto za kredite sa hipotekama. I pored toga, on je za narednu godinu najavio lakše uslove za dodelu kredita iz Fonda za razvoj, kako bi više privrednika došlo do novca, a Ministarstvo privrede će posebno razmotriti kako pomoći preduzećima koja su bila opterećena blokadama u prethodnom periodu.

 Prema njegovim rečima, vlada je odlučila da Fond za razvoj odobrava i kredite za reprogramiranje dugova. Dogovoreni su reprogrami u iznosu od 600 miliona dinara kojima se odlaže otplata u naredne dve godine.

Najviše novca Fonda za razvoj izdvojeno za sektor malih i srednjih preduzeća i preduzetnika, s namerom da se podstakne proizvodnja i zapošljavanje.

– Prilikom odobravanja kredita preduzetnicima, jedan od najvažnijih kriterijuma za dodelu je broj ljudi koje će to preduzeće da zaposli – pojasnio je nedavno Milan Ljušić, direktor Filijale Beograd Fonda za razvoj u Privrednoj komori Srbije. – Pravo da konkuriše za sredstva Fonda za razvoj ima svako privredno društvo registrovano kod Agencije za privredne registre, osim javnih preduzeća i velikih privrednih društava, izuzev ako nisu pretežni izvoznici.

Uslov je da u poslednje dve godine nisu imali blokirani račun i da pozitivno posluju. Visina kamate zavisi da li za kredite garantuju hipotekom ili bankarskim garancijama.

Novina je da privredno društvo može da otplaćuje kredit mesečno ili kvartalno, uz valutnu klauzulu, a sredstva obezbeđenja mogu biti bankarska garancija, hipoteka ili menica, kazao je Ljušić i dodao da kao dodatna sredstva obezbeđenja Fond za razvoj uzima i zalog na budućim potraživanjima, zalog na robi, ali će to i dalje ostati dodatna sredstva obezbeđenja.

Od ove godine cena kredita je smanjena sa 4,5 na dva do tri odsto, pri čemu se investicioni krediti mogu otplatiti za najviše 10 godina, a druge vrste zajmova imaju manji rok otplate. Maksimalni iznos kredita kod Fonda za razvoj je do 100 miliona dinara, a ako je namenjen za izvoz, kredit može biti do 200 miliona dinara.

Za preduzetnike je maksimalni iznos investicionog kredita do sedam miliona dinara, sa rokom vraćanja do sedam godina i kamatom dva odsto godišnje.

Ministarstvo privrede je početkom oktobra prošle godine, kada je na njegovom čelu bio Saša Radulović, objavilo izveštaj o stanju portfolia Fonda za razvoj, u kome je pisalo da je Fond tada upravljao portfoliom vrednim na papiru više od 217 milijardi dinara. Od tog iznosa, više od 40 odsto je potpuno dospelo na naplatu, a nije naplaćeno. Dodatnih više od 20 odsto je delimično dospelo sa kašnjenjima u plaćanju, u iznosu od 10 do 99 odsto ukupnog duga. Fond za razvoj je izdao i garancije vredne više od 79 miliona evra privrednim subjektima koji nisu platežno sposobni. Zbog toga je pre godinu dana Ministarstvo privrede zaustavilo odobravanje kredita, zahtevajući da se analiziraju razlozi katastrofalnog stanja portfolia Fonda za razvoj.

Dragan Stevanović je izjavio da „prilikom dodele kredita više nema politički iskrivljene volje, niti pritisaka koji su ranijih godina bili prisutni”. On je rekao da je proces kontrole unapređen tako što će svaki odobreni kredit imati svog mentora koji će biti nadležan za taj plasman od početka, odnosno od odobrenja sredstava do završetka projekta, a koji će za svoj rad odgovarati materijalno i krivično.