Tema - Srbija

Ni jeftinije kredite nema ko da uzme

Ima već godinu dana kako su kamate na dinarske zajmove krenule naniže, međutim ni te kredite kao da nema ko da uzme. Izgleda kontradiktorno, ali je tako. Jevtiniji zajmovi nisu uticali da se poveća kreditna aktivnost. Već suprotno. Stagnira ili je čak u padu.

Prema poslednjim podacima Udruženja banaka u odnosu na period pre dve godine odobrenih kredita manje je za tri do četiri odsto zavisno od toga da li se radi o zajmovima privredi ili stanovništvu. U slučaju preduzetnika taj pad iznosi čak 25 odsto što jasno govori koliko su ranjivi deo privrede. Kod stanovništva rastu samo krediti za refinansiranje i građani su ih uzeli za čak 42 odsto više nego pre godinu i po dana. Međutim, ovaj podatak mnogo više govori o prezaduženosti jednog dela stanovništva koji je prinuđen da plaćanje svojih obaveza odlaže. U ukupnim kreditima zajmovi za refinansiranje nisu doprineli da se popravi slika o kreditnom rastu.

Šta je razlog kontradiktornosti da kamate na zajmove padaju, ali da te kredite malo ko uzima? Da li su i takvi zajmovi papreni za privredu i stanovništvo? Poređenja radi, kada je u februaru 2013. godine referentna kamata Narodne banke bila na najvišem nivou od 11,75 odsto, kao posledica velike inflacije od 12,2 odsto u 2012. godini, zajmovi su koštali i 28 do 30 odsto. S padom te kamate banke su posledično počele da snižavaju cenu pozajmljenog novca i u leto prošle godine bile su na nivou od oko 20 odsto. Ovih dana na kratkoročne pozajmice do godinu dana može se dobiti zajam s kamatom od desetak odsto, ali na duže nije manja od 14 do 15 odsto.

U Inteza banci kažu da iako podaci na nivou domaćeg bankarskog tržišta ukazuju na stagnaciju kredita za stanovništvo, oni registruju sve veće interesovanje građana za pozajmice, o čemu svedoči rast broja i iznos odobrenih zajmova u toku osam meseci 2015, u poređenju sa istim periodom prethodne.Ta banka je plasirala za četvrtinu više kredita građanima posmatrajući broj realizovanih zajmova, odnosno, 26 odsto više analizirajući njihovu ukupnu vrednost. Najznačajniji rast plasmana prisutan je u segmentu stambenih i gotovinskih kredita.

Dejan Vučinić, izvršni direktor za poslove sa stanovništvom Sosijete ženeral banke kaže da je snižavanje referentne kamate NBS omogućilo bankama da pod povoljnijim uslovima ponude dinarske kredite, a niže su cene i kredita indeksiranih u evrima zahvaljujući uticaju kretanja u evrozoni.

– Pozitivni efekti ovih trendova već se osećaju, pa je od početka godine odobreno oko 800 stambenih kredita, a samo u prvoj polovini godine, plasman potrošačkih i gotovinskih kredita uvećan je za oko sedam odsto. I preduzetnici i mala preduzeća su u proteklom periodu pokazali veće interesovanje za kredite. Nakon snižavanja referentne kamate i, posledično, cene kredita, obično prođe nekoliko meseci dok se ta promena ne odrazi na ponašanje i navike potrošača, pa očekujem da će se pozitivni trendovi na tržištu tek osetiti u narednom periodu, što će se odraziti i na privredni rast – kaže Vučinić.

U Vojvođanskoj banci kažu da tražnja za kreditima odgovara našoj trenutnoj ekonomskoj situaciji. Interes za kreditiranje postoji. Situacija se razlikuje od korisnika do korisnika – neki otplaćuju već postojeće kredite, neki su otplatili i odlučuju se na novi zajam, ali isto tako ima i onih koji su odlučili da se više ne zadužuju.

– Referentna kamatna stopa NBS je snižena i to direktno utiče na kamatne stope koje banka nudi. Na dinarskom tržištu postoje dva osnovna faktora smanjenja kamatnih stopa. Prvi je velika likvidnost bankarskog sektora usled dugogodišnje ekonomske stagnacije koju prati značajan pad tražnje za robom i uslugama, uključujući i kredite. Drugi je trenutno stabilna makroekonomska situacija. Miruju i cene i kurs, što je omogućilo NBS značajnije smanjenje referentne kamatne stope, koja trenutno iznosi pet odsto. Sa druge strane, nivo evroizacije naše ekonomije je visok, a velika likvidnost banaka omogućava značajnije smanjenje kamatnih stopa na evrodepozite i plasmane. Verujemo da će navedeni faktori uticati i na dalje smanjenje kamatnih stopa – kažu u ovoj banci.

U Rajfajzen banci kažu da je kreditna aktivnost zadržana na prosečnom nivou i pored atraktivnih ponuda banaka i niskih kamatnih stopa koje su u ponudi za dinarske gotovinske kredite. Ovaj trend ukazuje na to da se građani i dalje zadužuju u iznosu koji im je potreban i samo ukoliko im je kredit neophodan.

U Unikredit banci kažu da velika konkurencija na bankarskom tržištu doprinosi povoljnijim kamatama, jer banke smanjuju i svoje marže.

– U poslednje vreme smo svedoci pada kamatnih stopa na kredite, kako u domaćoj valuti, tako i one indeksirane u evrima. Većina tih proizvoda se nudi sa varijabilnom kamatnom stopom i delom su vezani za neku od referentnih kamata, kao što su belibor ili euribor čija vrednost konstantno pada, što za posledicu ima smanjenje ukupne kamatne stope i za banke jeftinije izvore finansiranja. I u našoj banci su pale kamate zahvaljujući smanjenju referentne kamatne stope NBS, kao i stabilnosti domaće valute – kažu u ovoj banci.