Tema - Srbija

Nikad kraća berba maline

Glavni razlog za to je loše kondiciono i zdravstveno stanje, dok suša, visoke temperature i preterano osunčavanje dodatno pogoršavaju situaciju i dovode do ubrzanog zrenja tog voća, izjavio je za „Politiku” dr Aleksandar Leposavić, predsednik Naučnog voćarskog društva Srbije.

On napominje i da je, prema onome što se može videti na terenu reč „o nikada tišoj berbi jer je u malinjacima manje ljudi i otkupljivača, a neke hladnjače ne rade zbog finansijskih problema odranije”.

Osvrćući se na otkupnu cenu, Leposavić napominje da su naši proizvođači prethodne dve godine bili prilično nezadovoljni uslovima i iznosom koji su im plaćali otkupljivači, a po onome što se može videti na terenu, zbog toga su ulaganja u zasade sveli na minimum. Prema njegovim rečima, podaci o površinama pod malinom i dalje su sporni. Iako statistika pokazuje da imamo 19.000 hektara a realno je manje od 10.000. Zbog poznatih dešavanja i pada interesovanja za njenim gajenjem u Srbiji, ali i klimatskih promena, malina se trenutno gaji na ne više od 8.000 hektara.

Uprkos povoljnoj situaciji i višim cenama na svetskom tržištu, početak otkupa obeležen je za proizvođače nezadovoljavajućom cenom od 300 dinara. Leposavić napominje da je trenutna situacija u otkupu prilično šarenolika. U Arilju i Ivanjici ovo voće plaća se od 400 dinara za vilamet i 420 dinara za miker, a pojedini otkupljivači su, shvativši da će ostati bez traženih količina, počeli da podižu cene. Tako je jedan veliki otkupljivač pre dva dana izašao sa otkupnom cenom od 555 dinara (bez PDV-a) za malinu prve klase.

Leposavić smatra da će upravo zbog manjka kvalitetne robe dosadašnji iznosi sigurno premašiti ove po kojima se trenutno plaća malina proizvedena po konvencionalnom i integralnom postupku. Istovremeno, organsku malinu u Mačvi pojedini otkupljivači još pre desetak dana plaćali su i 500 dinara za kilogram, i za nju, ističe, postoji tendencija rasta cene na domaćem tržištu.

– Zbog manjka količina u Srbi pojedini hladnjačari su probali da obezbede robu iz Ukrajine, Moldavije, Rumunije i Bugarske. S obzirom na to da se u ovim zemljama malina proizvodi na dosta drugačiji načine nego kod nas, sortiment je takav da ni približno ne odgovara onome što su naši kupci navikli, a i zbog mešanja ovakve robe sa našom malinom ranije smo imali brojnih problema – upozorio je naš sagovornik.

Kako kaže, sigurno je da dalji pad proizvodnje nikome ne ide naruku i zbog toga je potrebno da svi učesnici u malinarskom poslu iznađu način prevazilaženja krize koja preti da nakon više od 50 godina dominantne pozicije Srbije našu zemlju skloni sa liste značajnih proizvođača ovog voća.

– Zbog toga u narednom periodu imamo težak, ali ne i nemoguć zadatak. A to je da proizvodimo ono što kupci traže, pri tome ne posežući za reeksportom da bismo dobili na kvantitetu. Takođe, treba poraditi i na zaštiti domaćih proizvođača i izvoznika ali i poboljšati sveukupnu sliku o malini i malinarstvu Srbije. Ovo govorim jer se veoma često dešava da neodgovornim istupanjem pojedinci, bilo proizvođači, bilo izvoznici, nanose nesagledive posledice biznisu od kojeg u našoj zemlji direktno i indirektno zavisi veliki broj ljudi – ističe Aleksandar Leposavić.