Tema - Srbija

Niz mera za poboljšanje stanja u poljoprivredi

Ministar poljoprivrede i zaštite životne sredine u Vladi Republike Srbije Snežana Bogosavljević-Bošković ocenila je danas da poljoprivreda i prehrambena industrija predstavljaju izuzetno značajne oblasti i razvojnu šansu za unapređenje privrede u Srbiji.

Bogosavljević-Bošković je, učestvujući na 15. ekonomskom samitu Republike Srbije, navela da je sektor agrobiznisa atraktivan kako za domaće, tako i za strane investitore.

Prema njenim rečima, Srbija ima izvanredne uslove za poljoprivrednu proizvodnju, koji se ogledaju u kvalitetnom zemljištu, povoljnim klimatskim uslovima, stručno osposobljenom kadru i vrednim ljudima.

Ona je istovremeno ukazala na činjenicu da je poljoprivredni sektor jedan od retkih privrednih sektora koji godinama beleži suficit u spoljnotrgovinskoj razmeni.

U prošloj godini, kako je dodala, i pored velikih elementarnih nepogoda koje su nas zadesile, u tom sektoru je zabeležen suficit u spoljnotrgovinskoj razmeni od više od milijardu evra.

Bogosavljević-Bošković je ujedno ukazala na potrebu za konstantnim unapređenjem poljoprivredne proizvodnje i prerađivačke industrije, i to kako u pogledu kvaliteta proizvoda, tako i u vidu povećanja proizvedenih količina.

Ona je istakla da, i pored dobrih rezultata, srpsku poljoprivredu karakteriše izvoz sirovina ili proizvoda niskog stepena obrade, što u budućem periodu predstavlja zadatak da se uspostavljanjem savremenih prerađivačkih kapaciteta naša zemlja svrsta u red razvijenih zemalja sa visokim procentom izvoza prerađenih proizvoda.

S obzirom na veliki broj malih gazdinstava, kako je naglasila, srpski agrar ima potrebu za uspostavljanjem udruženja poljoprivrednih proizvođača, čime bi se omogućila povoljnija nabavka repromaterijala, objedinjena prodaja veće količine proizvoda, zajednička prerada i pakovanje proizvoda.

Prema njenoj oceni, veliki potencijal Srbije nalazi se i u izradi proizvoda sa dodatom vrednošću, kao što su organski proizvodi.

Bogosavljević-Bošković je kao oblast od posebne važnosti izdvojila i transfer znanja za razvoj srpskog agrara, ističući da samo dobro obrazovan poljoprivredni proizvođač koji svoju proizvodnju zasniva na savremenim tehnologijama može biti konkurentan.

Jedan od osnovnih preduslova za efikasnu i konkurentnu poljoprivrednu proizvodnju u Srbiji jeste unapređenje znanja poljoprivrednika, o čemu govori i podatak da kada bi se unapredilo znanje i povećao prinos žitarica za 5–10 odsto i prinos mleka za oko 10 odsto, prihod Srbije bio bi uvećan za 150 miliona evra, navela je ona.

Bogosavljević-Bošković je podsetila i na usvojeni Zakon o finansiranju i obezbeđenju finansiranja poljoprivredne proizvodnje, kao i na to da su našim poljoprivrednim proizvođačima dostupni i krediti sa subvencionisanom kamatnom stopom.

Takođe, kako je dodala, Ministarstvo sprovodi i niz aktivnosti, projekata i programa koji će doprineti poboljšanju uslova poslovanja i kreiranju boljeg poslovnog ambijenta u poljoprivrednom sektoru.

Ona je napomenula da će usvajanje IPARD programa i uspostavljanje IPARD strukture omogućiti našim poljoprivrednicima korišćenje pretpristupnih fondova Evropske unije, što bi trebalo da značajno doprinese unapređenju konkurentnosti domaće poljoprivredne proizvodnje.

Pored toga, kako je predočila, realizuju se aktivnosti na jačanju sistema kvaliteta i bezbednosti hrane kroz uspostavljanje nacionalne referentne laboratorije, kao i aktivnosti harmonizacije domaćeg zakonodavstva sa pravnim tekovinama Evropske unije.

Bogosavljević-Bošković je ukazala na to da je cilj poboljšanje položaja naših poljoprivrednih proizvođača, unapređenje njihove proizvodnje i blagovremeno prilagođavanje srpske poljoprivrede zahtevima Evropske unije.

Ona je kao jedan od najvećih problema savremene civilizacije navela problem kvaliteta životne sredine, uz napomenu da je rešavanje ovog problema postalo neizbežni deo međunarodnih, regionalnih i nacionalnih agendi današnjice.

Svesni smo toga da i u Srbiji unapređenje sistema zaštite životne sredine mora uključiti stalnu brigu za očuvanje i unapređenje kvaliteta vazduha, vode i zemljišta, zaštitu biodiverziteta, očuvanih ekosistema, kao i održivo i efikasnije korišćenje prirodnih, posebno energetskih resursa, objasnila je Bogosavljević-Bošković.

Prema njenim rečima, Ministarstvo u potpunosti podržava koncept tzv. zelene ekonomije, koja je kao instrument održivog razvoja zasnovana na efikasnom korišćenju relativno „čiste” energije dobijene iz različitih obnovljivih izvora, na reciklaži i adekvatnom upravljanju otpadom, kao i na organskoj poljoprivredi.

Još jedan veliki izazov za Srbiju, kako je dodala, predstavljaju njeni ekonomski kapaciteti u oblasti unapređivanja kvaliteta životne sredine.

Ona je objasnila da se procenjuje da će ukupni troškovi ispunjavanja svih pravnih tekovina EU u oblasti životne sredine do 2030. godine biti oko 10,6 milijardi evra, od čega su najzahtevniji sektor za vode, otpad i sektor industrijskog zagađenja.

Bogosavljević-Bošković je naglasila da unapređenje životne sredine ne predstavlja samo trošak, već je od velike važnosti i za građane i za privredu.

Svesna činjenice da se pred nama nalazi period koji će zahtevati veliki rad, znanje i ulaganje, uverena sam u to da zajedničkim aktivnostima imamo mogućnosti za pronalaženje rešenja koja će omogućiti uspostavljanje povoljnog poslovnog i investicionog ambijenta, razvoj srpske privrede i unapređenje stanja životne sredine, zaključila je ona.