Nova pravila, stare sumnje

Bez autora

Jul 03 2011

Uvid u stanje u državnoj kasi za iduću godinu prvi je imao Fiskalni savet. Prve računice pokazuju da će nedostajati 75 milijardi dinara, kako bi budžetski manjak ostao u planiranom okviru. Nova fiskalna pravila predviđaju da Vlada nacrt Savetu predaje u maju, kako bi on do jeseni, kada se budžet usvaja, bio konačan. Stara boljka, precenjeni prihodi i potcenjeni rashodi, ono su što najavu budžeta za 2012. godinu, čini nerealnom u očima Fiskalnog saveta. Taj utisak dodatno pojačava zakon po kome bi porez na zarade trebalo da ostane opštinama. Da nije bilo tog zakona jaz bi bio 35 milijardi sa ovim Zakonom o finansiranju lokalne samouprave dodaje se još 40 milijardi i sada treba da prilagodimo ili smanjimo 75 milijardi. Privreda se polako revitalizuje, sad imamo više izvoza i investicija, a manje uvoza i potrošnje tako da će se prihodi, poreski prihodi naročito od uvoza i potrošnje smanjiti. Država je planirala da u narednoj godini najviše uštedi smanjenjem subvencija, čak 26 milijardi dinara, jer procenjuje da neće biti potrebe za antikriznim merama kao do sada.

Precenjeni prihodi i potcenjeni rashodi čine nerealnom najavu budžeta za 2012, ocenjuje Fiskalni savet, posebno što porez na zarade ostaje opštinama. Prve računice pokazuju da će nedostajati 75 milijardi dinara, kako bi budžetski manjak ostao u planiranom okviru.

Uvid u stanje u državnoj kasi za iduću godinu prvi je imao Fiskalni savet. Prve računice pokazuju da će nedostajati 75 milijardi dinara, kako bi budžetski manjak ostao u planiranom okviru.

Nova fiskalna pravila predviđaju da Vlada nacrt Savetu predaje u maju, kako bi on do jeseni, kada se budžet usvaja, bio konačan.

Stara boljka, precenjeni prihodi i potcenjeni rashodi, ono su što najavu budžeta za 2012. godinu, čini nerealnom u očima Fiskalnog saveta. Taj utisak dodatno pojačava zakon po kome bi porez na zarade trebalo da ostane opštinama.

"Da nije bilo tog zakona jaz bi bio 35 milijardi sa ovim Zakonom o finansiranju lokalne samouprave dodaje se još 40 milijardi i sada treba da prilagodimo ili smanjimo 75 milijardi", kaže Pavle Petrović, predsednik Fiskalnog saveta.

"Privreda se polako revitalizuje sad imamo više izvoza i investicija a manje uvoza i potrošnje tako da će se prihodi , poreski prihodi naročito od uvoza i potrošnje smanjiti", kaže Petrović.

Država je planirala da u narednoj godini najviše uštedi smanjenjem subvencija, čak 26 milijardi dinara, jer procenjuje da neće biti potrebe za antikriznim merama kao do sada.

U Savetu procenjuju da će polovina tog novca ipak otići na subvencije. Šira stručna javnost smatra da bi one morale da se smanjuju.

"One su u Srbiji blizu tri odsto BDP-a, njih bi trebalo smanjiti na 1,5 odsto to su pozicije na kojima su moguće relativno velike uštede", kaže ekonomista Milojko Arsić.

Arsić navodi da smo nekada trošili i četvrtinu više nego što smo proizvodili pa su i prihodi od PDV-a bili veći a sada će morati da budu manji. Sa druge strane, stručnjaci smatraju da su planirani poreski prihodi precenjeni, jer novi model privrednog rasta, iako je neophodan, neće povoljno uticati na punjenje budžeta.

U projekciji za narednu godinu Vlada je uzela u obzir sva fiskalna pravila, saglasni su u Savetu. Ostaje da se nađu izvori za realizaciju tog plana.

Ako se budžetski manjak u idućoj godini održi na nivou planiranih milijardu evra, Srbija bi već nakon 2013. mogla da računa na postepen pad javnog duga koji je trenutno oko 40 odsto BDP-a i može da poraste još pet odsto.