Tema - Srbija

Nova strategija poljoprivrede predviđa vraćanje prehrambenog suvereniteta Srbije

Stručnjaci se slažu da prethodni desetogodišnji program za agrar nije bio dobar, jer se zasnivao na nerealnim očekivanjima razvoja poljoprivrede od 9,1 odsto godišnje. U novoj strategiji navedeni su svi problemi koje bi što pre trebalo rešavati kako više ne bismo zavisili od uvoza mnogih vrsta hrane.

Domaći poljoprivrednici prepušteni su tržištu. To znači da oni za većinu svojih proizvoda ne znaju kupca. Zbog toga stručnjaci preporučuju hitno povezivanje primarnih proizvođača, sa prerađivačima i trgovcima.

“Da na istom mestu razgovaraju o planovima proizvodnje, cenama, kvalitetu i dugoročnim programima razvoja. Da znaju adresu kojoj se obraćaju i gde su povratno i pare”, kaže Čedomir Keco, agroanalitičar.

Ministarstvo ne sme da bude “rame za plakanje” ili mesto za pritiske

U trenutnim uslovima slamku spasa svi traže u resornom ministarstvu, što nije dobro.

“Nije ministarstvo zaduženo da prodaje proizvode. Njegov posao je da donese adekvatnu politiku, razumnu strategiju i da računa da ima prehrambenu sigurnost nacije. Mi smo sad od njih napravili ili “rame za plakanje” ili mesto za prozivke, pa čak i pritiske. To nije dobro i sa tim se ne može računati u budućnosti”, dodaje.

Predlaže da se formira Agencija za hranu, koja nije isto što i Robne rezerve.

“Na osnovu njenih podataka proizvođači mogu tačno da znaju na šta se računa u datom trenutku. Daleko je šira i mobilnija od Robnih rezervi. Tu se evidentiraju potrebe i vrši se regulisanje proizvodnje. Osnovna stvar je provera kvaliteta hrane”, navodi Keco.

Srbija mora prvih nekoliko godina članstva u EU da zadrži i nacionalne mere u agraru

Za strategiju koja čeka usvajanje kaže da je daleko realnija od prethodne, ali da bi trebalo da definiše i uslove koji će važiti ako Srbija do 2034. postane deo Evropske unije, što je, svakako cilj.

“Mi nemamo definisano šta je to sa čim ćemo ući u EU. Trebalo bi insistirati da se zadrže nacionalne mere u prvim godinama članstva. Iskustva su pokazala da su zemlje koje nisu prenele u EU najmanje polovinu svojih nacionalnih mera, loše prošle”, ističe Keco i dodaje da bismo kao dobar primer trebalo da sledimo Mađarsku.

“Mađarska je pet i sedam godina zadržala nacionalne podsticaje i uz dobijene pare iz EU ispravila je greške koje je njena vlada načinila u tranziciji. Naravno, ona je u boljem položaju od Srbije, jer je kao zemlja koja se graniči sa Rusijom bila potrebna EU”, dodaje.

Stara strategija je bila socijalna, a predložena je razvojna

Agroanalitičar Branislav Gulan ocenjuje da je prethodna strategija bila socijalna, dok je ova koja čeka usvajanje razvojna. Rast od 9,1 odsto godišnje u agraru, kako je bilo predviđeno, se nikada u svetu nigde nije dogodio.

„Niko nije odgovarao zbog lošeg stanja u poljoprivredi od ljudi koji su pisali prethodnu strategiju. Ako država podrži ovu strategiju ciljevi će biti ostvareni, jer su realni. U strategiji sada nema netačnih podataka. Podrška mora biti i budžetska. U suprotnom će sve što je navedeno ostati mrtvo slovo na papiru”, objašnjava.

Dobra budžetska podrška znači da novac iz državne kase stigne do istinskih proizvođača.

“Imamo prazne obore, prazne staje. Prema strategiji treba da imamo najmanje 6 miliona svinja, oko 3 ili 4 miliona goveda, 90 miliona živine, a imamo ih trenutno oko 22 miliona. Ako se to ne uradi strategija će biti loša, a mi ćemo biti zavisni od uvoza”, navodi.

Srbija je postala zemlja koja mnoge poljoprivredne proizvode uvozi

U proteklih deset godina domaća poljoprivreda je rasla 0,17 odsto godišnje, što je ukupno 1,7 procenata. Od zemlje izvoznika postali smo zemlja koja uvozi mleko, meso, semena. To jedna zemlja sa resursima koja Srbija ima, ne sme sebi da dozvoli. U istom periodu ugašeno je 62.000 gazdinstava.

“Nikada nije analizirano da li se i kako sprovodi stara strategija. Rezultat toga je da nam sela nestaju. Procena je da će u narednih 10 godina od 4.720 sela nestati 1.200. Do 2052. nestaće 3.000 sela, ako se ovako stanje nastavi. A država koja nema sela, nestaje”, kaže Gulan.

Srbiji su preko potrebna nova tržišta.

“Zapotstavili smo bivši nesvrstani svet. Tamo sve možemo da prodamo. Treba da se okrećemo njima. I Aziji”, dodaje.

Zemlja mora da bude prehrambeno suverena

Iz resornog ministarstva poručuju da je Srbiji potrebna nova strategija, jer je promenjen ambijent u kojem se danas oblikuju poljoprivredne politike i prakse. Svedoci smo geopolitičkih tenzija, poremećaja na globalnim tržištima hrane, kao i klimatskih promena.

“Srbija je tradicionalno prehrambeno suverena zemlja, sa sposobnošću da u velikoj meri obezbedi snabdevanje stanovništva hranom iz sopstvene proizvodnje. Ipak, postoji izvesni pad stope samodovoljnosti u pojedinim proizvodnim kategorijama, zbog čega ministarstvo radi na sistemskom jačanju i modernizaciji nacionalnog prehrambenog sistema”, navode.

U uslovima kriza, kada na globalnom tržištu vlada nestašica hrane, domaći prehrambeni sistem postaje jedini oslonac za zadovoljenje potreba.

“Održavanje i razvoj nacionalnog prehrambenog sistema je ne samo ekonomsko, već i strateško pitanje bezbednosti države. Srbija, nažalost, ima i sopstveno istorijsko iskustvo iz 1990-ih godina, koje jasno pokazuje da bi posledice tih kriza bile znatno teže da zemlja u tom periodu nije imala očuvan nacionalni prehrambeni sistem i visok stepen prehrambene suverenosti”, podsećaju u ministarstvu.

Proces pristupanja EU je posebno osetljiv period za mala i srednja gazdinstva

Strategija, dodaju, prepoznaje da proces pristupanja EU predstavlja osetljiv period za domaću poljoprivredu, posebno za mala i srednja gazdinstva.

“Strategija ne propisuje unapred konkretne modele zadržavanja ili transformacije nacionalnih mera u momentu pristupanja, jer će oni zavisiti od uslova pristupnih pregovora i pravila koja budu važila u trenutku ulaska u članstvo. Međutim, ona jasno postavlja princip da podrška poljoprivredi mora biti planirana tako da omogući postepeno prilagođavanje domaćih proizvođača pravilima i instrumentima Zajedničke poljoprivredne politike, uz očuvanje ekonomske održivosti sektora”, navode.

Poseban naglasak stavlja se na jačanje konkurentnosti, ulaganja u produktivnost, prerađivačke kapacitete i organizaciju proizvodnje.

Šta je zadatak ombudsmana za hranu

Strategija polazi od činjenice da mala i srednja poljoprivredna gazdinstva čine okosnicu poljoprivredne strukture u Srbiji, ali da su istovremeno najizloženija tržišnim rizicima i neravnopravnim odnosima unutar lanca snabdevanja hranom. Zato je njihovo sistemsko uključivanje u privredni sistem zemlje jedan od centralnih ciljeva.

Među ključnim novinama jeste i uspostavljanje institucije zaštitnika za hranu, čija bi uloga bila da doprinese izgradnji fer odnosa između proizvođača, prerađivača i trgovaca, da prati i doprinosi suzbijanju nelojalnih tržišnih praksi i da deluje kao posrednik i zaštitni mehanizam u situacijama neravnopravnosti.

“Strategija predviđa i uspostavljanje odbora za transparentnost cena hrane, kao tela koje će se baviti analizom kretanja cena i marži duž lanca snabdevanja. Veća transparentnost cena i struktura troškova smanjuje prostor za manipulacije, doprinosi boljem razumevanju tržišnih kretanja i omogućava donošenje utemeljenih politika u situacijama poremećaja na tržištu”, objašnjavaju u ministarstvu.

Usvajanje nove Strategije poljoprivrede i ruralnog razvoja očekuje se u prvom kvartalu ove godine. U roku od 90 dana od usvajanja strategije, ministarstvo je dužno da donese Akcioni plan, koji važi tri godine i sadrži jasno definisane mere i aktivnosti, nosioce realizacije, rokove sprovođenja i potrebna finansijska sredstva za realizaciju planova.