Tema - Srbija

Novac će i dalje biti skup

Banka godine. Bankar godine. I tako već nekoliko godina „Banka Inteza” i njena direktorka Draginja Đurić sakupljaju priznanja stručnih i poslovnih krugova i novinarskih udruženja od Londona do Beograda.

Na pitanje da li je bilo teško postati banka koja je obeležila deceniju, Draginja Đurić podseća da je Srbija u novi milenijum ušla sa izuzetno lošom percepcijom i poljuljanim poverenjem u 86 banaka koliko ih je tada bilo na tržištu.

– Usledile su radikalne promene koje su se, između ostalog, ogledale u čišćenju bilansa, likvidaciji, spajanju banaka, a zatim i ulasku velikih stranih banaka. Zahvaljujući političkoj volji i smelosti, ali i kvalitetnom upravljanju u delu supervizije i nadzora banaka, Srbija danas ima bankarski sektor koji je bez premca najuređeniji deo ekonomskog sistema.

Banka na čijem sam čelu još od 2001. bila je u to vreme jedna od najvećih u delu poslovanja s pravnim licima. Svoju poziciju dodatno je ojačala 2003. godine preuzimanjem poslova dinarskog platnog prometa, kada je, zahvaljujući izuzetnoj efikasnosti i poslovnosti, pridobila veliki broj klijenata iz segmenta malih i srednjih preduzeća i uspela da iz ostvarene dobiti dvostruko uveća dotadašnju kapitalnu bazu. Kada je 2005. godine postala deo velike međunarodne bankarske grupacije, najveći izazov bio je reorganizovati poslovanje i prilagoditi ga međunarodnim standardnima i poslovnim politikama matične grupe i naravno uvesti procedure i principe koji su se već odavno primenjivali u razvijenim zemljama, a koje su tek kasnijim reformama postajali sastavni deo bankarske prakse u Srbiji. Pored toga, moj zadatak je bio da uspešno vodim banku kroz svojevrstan strateški zaokret kako bismo od banke fokusirane na poslovanje s privredom izgradili univerzalnu finansijsku instituciju. Za samo dve godine posle akvizicije postala je vodeća u zemlji po ukupnoj aktivi, plasmanima i depozitima.

Kraj decenije obeležila je ekonomska kriza. „Banka Inteza”, kao vodeća banka u zemlji veoma brzo se prilagodila novim uslovima i izuzetno sam ponosna na to što smo bez obzira na otežane okolnosti ostali pouzdan oslonac klijentima ali i partner Vladi u sprovođenju programa makroekonomske stabilizacije.

I da se vratim na početak i vaše pitanje da li je bilo teško postati banka koja je obeležila deceniju. Rekla bih da bez puno truda i napornog rada nema velikog i zasluženog uspeha, ali da je zato upravo sam uspeh i najveće priznanje.

Kakvi su uslovi poslovanja na početku 2011. godine?

Najveći izazov za banke u narednom periodu biće kako povećati nivo kreditne aktivnosti i pri tome se fokusirati na dugoročne i razvojno održive projekte koje mogu pokrenuti privrednu aktivnost, uticati na povećanje izvoza ili povećanje broja zaposlenih. Drugim rečima, dugoročna perspektiva bankarskog sektora zavisiće, pre svega, od stanja u realnom sektoru, od toga koliko brzo će kompanije u Srbiji obnoviti proizvodnju i pokrenuti nove investicije.

Imate li zamerki na monetarnu politiku NBS za ovu godinu?

U situaciji kada se stopa inflacije od 10,3 odsto kreće znatno iznad definisanog koridora i kada je ona među najvišim stopama u Evropi, Narodna banka Srbije ima vrlo sužen prostor za reagovanje i restriktivna monetarna politika se pokazuje kao jedina raspoloživa opcija u ovom momentu. Jasno je, naravno, da će ovakve mere neminovno usloviti poskupljenje novca na tržištu i da će se to negativno odraziti na kreditnu aktivnost banaka. Inflacija predstavlja gorući problem srpske privrede i glavni uzrok makroekonomske nestabilnosti. Međutim, u „borbi“ protiv inflacije, dometi čak i vrlo restriktivne monetarne politike su ograničeni ako izostanu komplementarne mere fiskalne politike. Rast regulisanih cena mimo usaglašenog dogovora Vlade i Centralne banke ili rast potrošnje baziran na nerealnom rastu plata ugroziće sve napore Narodne banke da se smanji inflacija.

Zadržavanje restriktivnog kursa monetarne politike tokom dužeg perioda nije dobro za funkcionisanje celokupne privrede.

Da li povećanje referentne kamatne stope otežava plasman novca?

Protiv visoke inflacije NBS može delovati povećanjem referentne kamatne stope i povećanjem obavezne rezerve. Novom odlukom NBS odlaže se najavljeno smanjenje obavezne rezerve planirano za prvi kvartal ove godine. Uz to se i menja struktura obavezne rezerve tako što će od banaka biti povučena dinarska sredstva a oslobođena devizna sredstva. Veća obavezna rezerva u dinarima u odnosu na prethodnu odluku NBS usloviće manju ponudu dinarskih kredita i povećanje troškova finansiranja za sve banke. Očekuje se da je ova mera privremenog karaktera i da će se sa smanjenjem obavezne rezerve nastaviti čim se inflacija dovede u granice ciljane inflacije.

Da li bi banke, pa i Vaša banka, više novca plasirale privredi da se na tržištu nije pojavila država sa svojim hartija od vrednosti?

Osnovna funkcija komercijalnih banaka je kreditiranje privrede i stanovništva a ne kupovina državnih hartija od vrednosti. U tom smislu, ni „Banka Inteza” svoju poslovnu strategiju na bazira na portfoliju državnih hartija. U državne hartije plasiraju se samo viškovi likvidnosti raspoloživi posle zadovoljenja kreditnih potreba svojih klijenata, pravnih i fizičkih lica.

Takođe, bitno je razumeti da i kupovinom državnih hartija, banke pomažu državi u finansiranju budžetskog deficita i posredno obezbeđuju sredstva za isplatu obaveza države. To znači da i sredstva koja banke pozajme državi kupovinom državnih hartija takođe budu iskorišćena za finansiranje državnih obaveza.

Da zaključim, ne smatram da su državne hartije konkurencija kreditima privredi, već da je u uslovima postojanja budžetskog deficita za nesmetano funkcionisanje privrede neophodno obezbediti i likvidnost državnog budžeta.

Koliko je od ukupnih plasmana prošle godine „Banka Inteza” potrošila na kupovinu državnih hartija od vrednosti?

U 2010. godini „Banka Inteza” smanjila je iznos sredstava plasiran u državne zapise i repo transakcije za oko četiri milijarde dinara, dok je sa druge strane povećan iznos kredita privredi i stanovništvu za više od 350 miliona evra. Na ovom primeru se dokazuje činjenica da je osnovi cilj poslovne banke kreditiranje svojih klijenata, a da se plasmani u državne zapise koriste za plasman viška likvidnosti.

Zašto su u Srbiji u odnosu na region najviše kamatne stope?

Pre analize visine nominalne kamatne stope, moraju se analizirati i glavni faktori koju utiču na njeno formiranje. Pre svega, Srbija ima najvišu stopu inflacije u regionu. I stopa obavezne rezerve je, takođe, najviša u regionu. Srbija ima još relativno slab kreditni rejting, BB minus, i samim tim je premija koju investitori zahtevaju veća u odnosu na ostale zemlje. Tek sa stabilnom makroekonomijom, koja bi se ogledala u niskoj inflaciji, stabilnom deviznom kursu, boljim kreditnim rejtingom, možemo očekivati i snižavanje rizika zemlje.

S druge strane, kako bi se objektivno izmerila cena rizike zemlje, bilo bi korisno ukoliko bi se država odlučila za emisiju dugoročnih evroobveznica na stranom tržištu, kao što su učinile skoro sve zemlje u regionu. Tako bi konačno dobili i reper za praćenje kretanja cene rizika zemlje.

Srbija će kad-tad morati da sa svojim hartijama od vrednosti izađe na evropsko finansijsko tržište i to je najbolji način da proveri svoj rejting.

Da li je „kantri rizik” bitan faktor koji utiče i na formiranje kamatnih stopa?

Da, to je važan aspekt koji se često zanemaruje u polemikama oko visine kamatnih stopa.

I ne samo „kantri rizik”, već i čitav niz drugih faktora koji se namerno ili slučajno ne uzimaju u razmatranje kada se vrše upoređivanja cene novca u Srbiji i okruženju. Tako, na primer, u našoj javnosti postoji uverenje da banke u Srbiji imaju najviše kamatne stope u regionu, što nije tačno. Srbija ima lošiji kreditni rejting od svih zemalja u okruženju, stopa obavezne rezerve u Hrvatskoj je 13 odsto, dok je kod nas najviša u regionu i na kraju inflacija je u Hrvatskoj 1,8 odsto, a u Srbiji 10,3. S druge strane, prosečna kamatna stopa na stambene kredite u Hrvatskoj iznosi sedam odsto, a u Srbiji 7,5 odsto. U Bugarskoj je devet odsto, u Crnoj Gori 8,5 odsto.

Kad smo kod poređenja, u Hrvatskoj se vodi velika polemika o uvođenju ekstra oporezivanja banaka. Da li bi takav porez mogao da bude uveden i u Srbiji?

Postoje krupne razlike od zemlje do zemlje. Prva razlika ogleda se u tome što država Srbija nije utrošila nijedan dinar na saniranje gubitaka banaka, dok su države u kojima je uvedeno dodatno oporezivanje banaka prethodno uložile stotine miliona evra u tamošnje banke.

Šta više, najveće banke u Srbiji su dale veliki doprinos makroekonomskoj stabilizaciji u vreme krize obavezavši se Bečkim sporazumom da neće povlačiti svoja ulaganja iz Srbije.

Druga bitna razlika proizilazi iz činjenice da se u Srbiji kroz visoku stopu obavezne rezerve, kao i odluku o klasifikaciji aktive, već imobilišu značajna sredstva poslovnih banaka bez ikakve naknade ili uz simboličnu naknadu u slučaju dinarskih rezervi. Iako to nije klasičan porez, predstavlja određeno opterećenje potencijala banaka, koje je ipak veće u odnosu na region.

Na kraju, profitna stopa u Srbiji je znatno ispod nivoa zemalja u okruženju. Stopa prinosa na kapital je krajem 2009. godine bila samo 3,5 odsto. Oficijelni podaci za 2010. još uvek nisu objavljeni, ali je sasvim sigurno da neće doći do bitnije promene.

Ako sve to uzmete u obzir, jasno je da nema mesta za spekulacije o dodatnom oporezivanju banaka jer bi to postavilo pitanje interesa akcionara da dalje investiraju na ovom tržištu.

Koliko bankarski sektor može u narednom periodu da pomogne realnom sektoru da se oporavi?

Iako se bankarski sektor u prethodnom periodu pokazao kao jedan od najvitalnijih u domaćoj ekonomiji, treba imati u vidu da dugoročno on ne može da bude zdrav ukoliko nema zdravu privredu iza sebe. Ukoliko želimo da promenimo postojeće stanje i smanjimo budžetski deficit moramo biti spremni na još korenitije reforme u javnom sektoru.

S druge strane realnom sektoru je potreban veći obim finansijske pomoći, koji bi bilo ispraćen i odgovarajućim kreditno–monetarnim politikama, ali i poslovnim politikama pojedinačnih banaka. Imajući u vidu potencijale našeg bankarskog sektora verujem da privreda i u narednom periodu može da računa na podršku banaka ali treba uzeti u obzir da zbog povećanog kreditnog rizika postoji mogućnost da banke budu nešto opreznije i strože u odobravanju novih kredita.

„Banka Inteza” će i u budućnosti zadržati isti poslovni kurs sa prioritetom da ostane banka od poverenja svim svojim klijentima, ali i celokupnoj srpskoj ekonomiji.