Tema - Srbija

Obveznice – isplativija štednja za građane

Država će uskoro omogućiti građanima da kupuju štedne obveznice. Tako nešto najavila je pre nekoliko dana guvernerka Narodne banke Srbije (NBS) Jorgovanka Tabaković, a razlog njihovog emitovanja je da građani dobiju veći prinos na kapital od štednje u bankama.

Iako je štednja građana dostigla 9,1 milijardu evra, zbog niskih kamata zarada je trenutno zanemarljiva.

„Banke građanima na štednju plaćaju od 0,8 odsto do jedan odsto, osim jedne koja daje malo više. Zbog toga pripremamo instrumente koji će stimulisati građane da kupuju hartije od vrednosti što će im biti isplativije – rekla je Tabakovićeva nedavno na odboru Skupštine Srbije za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava.

Na emitovanju štedne obveznice radi Ministarstvo finansija koje sprema izmene propisa koje bi građanima omogućile direktnu kupovinu državnih hartija od vrednosti (HoV) po povoljnijim uslovima. Sada se hartije mogu kupiti preko brokera koji naplaćuju proviziju, a tu su i troškovi Beogradske berze i Centralnog registra HoV.

Nenad Gujaničić iz „Vajzbrokera” kaže da je glavna prednost kupovine državnih dužničkih hartija upravo njihov nizak rizik, da su one najbolja alternativa za štednju u banci i da nose nešto veću zaradu. Inače, investiranje u državne dužničke hartije počelo je intenzivnije da se razvija od 2009. godine kada je država počela njihovu masovniju prodaju. One nose najniži rizik pošto se sredstva gube tek bankrotom države, pa je samim tim i prinos niži u odnosu na sve druge vrste dužničkih hartija.

Bilo dinarske ili u evrima oslobođene su plaćanja poreza, a mogu se prodati na Beogradskoj berzi i pre roka dospeća, sa pripadajućom zaradom do momenta držanja. Pre dve godine Beogradska berza omogućila je svakodnevno kupovinu ranije emitovanih državnih hartija na sekundarnom tržištu.

Da bi neko kupio ove hartije mora da ima račun kod brokera ili brokerskog odeljenja u banci i deponovan novac u odgovarajućoj valuti. Državne dužničke papire moguće je kupiti na dva načina: direktno od države u primarnoj emisiji ili na sekundarnom tržištu putem Beogradske berze. Ukoliko se neko ipak odluči da finansira državu može da kupi čak 50 odsto obima aukcije. Ograničen je minimalni iznos kupovine i to na 50.000 dinara i 5.000 evra. Ministarstvo finansija, odnosno Uprava za javni dug emituje hartije od vrednosti u apoenima od 10.000 dinara i 1.000 evra, a minimalna količina koju po aukciji može da kupi jedno lice je pet komada. U slučaju kupovine i prodaje kod brokera predmet trgovine može da bude i samo jedna obveznica. Jasno je da je zarada moguća tek na većim ulaganjima jer su kamate i kod obveznica relativno niske.

U NBS kažu da su kamatne stope banaka na deviznu štednju građana na vrlo niskom nivou u dužem vremenskom periodu. „Ovo je rezultat pre svega dužeg perioda niskih, čak i negativnih kamatnih stopa u evrozoni. U tom smislu, građani imaju na raspolaganju više alternativa za ulaganje koje donose veći prinos od trenutnih kamatnih stopa na deviznu štednju. To su državne HoV, jedinice penzionih i investicionih fondova, osiguravajuća društva, akcije. Takođe, NBS ukazuje da je dinarska štednja atraktivnija u odnosu na deviznu jer su kamatne stope više, a prihod od ove štednje se ne oporezuje, za razliku od štednje u devizama.
 
I investicioni fondovi alternativa štednji

Iako investicioni fondovi postoje već deset godina i dalje je malo poznato da i fizička i pravna lica imaju priliku da štede na ovaj način, odnosno investiraju novac i ostvare prihod. Trenutno u Srbiji postoji 12 investicionih fondova i jedan zatvoreni investicioni fond, koji su registrovani kod Komisije za HoV. Ukupna vrednost neto imovine registrovanih investicionih fondova na kraju 2016. godine iznosi 21,1 milijardu dinara. U Rajfajzen banci, koja ima tri takva fonda, kažu da u uslovima smanjenih kamata na štednju u bankama, novčani investicioni fondovi mogu biti dobra alternativa depozitima banaka, uz viši prinos, ali i uz dnevnu dostupnost novca. – Ovakva ulaganja pogodna su za one ulagače koji nisu skloni riziku, jer imovinu ulažu u kratkoročne depozite u bankama i kratkoročne dužničke papire, i tako obezbeđuju visoku sigurnost ulaganja, kaže Rade Bjelobaba, direktor Rajfajzen Investa. Po njegovim rečima, investicioni fondovi su pogodni i za kontinuirani vid štednje, odnosno dobar način da se kroz manja mesečna izdvajanja („štedni plan”) ulaganjem obezbedi novac za budućnost (školovanje dece, automobil, stan). Prinosi na uloženi kapital variraju između fondova. Novčani fondovi obično prikupljena sredstva ulažu u državne HoV, gde se može očekivani niži rizik, ali i niži prinos u odnosu na druge vrste investicionih fondova koji više investiraju u akcije. Njihovi prinosi zavise od strategije ulaganja, kao i od tržišnih kretanja.