Tema - Srbija

Okončan spor oko preteranog prskanja jabuka

Problem je nastao kada je nemački Institut za zaštitu životne sredine, ekološka organizacija koja inače traži ukidanje hemijskih preparata pri tretiranju biljaka do 2035. godine, još 2017. javno kritikovao italijanske proizvođače da neumereno koriste hemijske preparate u zaštiti voćnjaka.

Shvativši ovo kao atak, oko 1.300 voćara pokrenulo je sudski postupak u kojem su optužili institut za klevetu i krivotvorenje podataka. Ali nedavno je suđenje okončano oslobađajućom presudom i porukom da su kritike na račun proizvođača bile legitimne.

Kako je preneo „Agroklub”, nemački institut ubrzo potom javno je objavio podatke iz 2017. godine koji se odnose se na 681 voćarsku plantažu u Južnom Tirolu i koje posluju na ukupno 3.124 hektara proizvodnih površina. Pokazuju da je od početka marta te godine, do kraja septembra, svaki dan izvođeno tretiranje. Analiza pokazuje da je u proseku obavljeno 38 tretmana na svakom voćnjaku. Kristina Vogt, jedna od autorki istraživanja, navela je da su korišćeni brojni pesticidi koji mogu biti opasni po zdravlje, između ostalih glifosat i hlorpirifos metil, koji je zabranjen.

O kakvim propustima je reč i koliko tretmana je dozvoljeno u zaštiti voćnjaka da bi potrošači bili sigurni u bezbednost proizvoda, pitali smo dr Nenada Trkulju, direktora Instituta za zaštitu bilja u Beogradu. Prema njegovim rečima, izveštaju nedostaje više konkretnijih podataka kako bi se doneli precizni zaključci, što je izuzetno važno zbog informisanja šire javnosti o ovom događaju.

– Navodi se da je obavljeno 38 tretmana po voćnjaku na 3.124 hektara proizvodne površine. Pitanje je da li je bila samo jabuka ili i druge voćne vrste. Ako je samo jabuka, onda je sigurno bilo više sorti. U tom slučaju, tretmani su izvođeni, kao što je uobičajeno, u različitim fazama porasta, a te razlike među sortama mogu da budu i po nekoliko dana. Jedino na taj način je moguće objasniti tih 38 tretmana po voćnjaku, jer je taj broj zaista nerealno visok ako je bila samo jedna sorta. Nemamo precizne podatke – objašnjava Trkulja.

Takođe, u izveštaju se navodi da je sporno što su korišćeni glifosat i hlorpirifos, a ti pesticidi su 2017. bili dozvoljeni za upotrebu, dodaje. Hlorpirifos je zabranjen tek pre godinu dana, a glifosat, uz sve kontroverze i dalja istraživanja, još nije.

U javnosti se često spekuliše upravo o prevelikom broju prskanja jabuka i drugog voća u toku sezone i tome koliko je tretmana dozvoljeno, a koliko ne. Naš sagovornik kaže da se o ovoj temi ne može govoriti uopšteno jer broj tretmana zavisi od vremenskih uslova u toku godine i potrebama za tretiranjem.

– Nekad to bude oko deset tretmana, nekada manje, nekada više. Ovo je osetljiva priča jer stvarno zavisi od vremenskih uslova i mogućih bolesti koje se mogu javiti. Ono što je meni poznato jeste činjenica da se u Srbiji veoma vodi računa o tome, o upotrebi dozvoljenih sredstava i periodu kada mogu da budu upotrebljena, jer jabuka je izvozni proizvod, mi smo značajni izvoznici. Ne može se jabuka izvesti na druga tržišta ako nije adekvatno tretirana i zdravstveno bezbedna – ističe naš sagovornik.

Takođe, danas ovaj sektor, zbog skupih imputa, posluje na ivici isplativosti, pa bi, ističe, bilo suludo da neko baca novac i sprovodi tretmane koji nisu neophodni.

– To se jednostavno više ne dešava – kaže Trkulja i dodaje da generalno u Evropi postoji tendencija smanjenja upotrebe hemijskih pesticida. Navodi podatak s kraja prošle godine, prema kojem je od oko 1.480 aktivnih materija pesticida, koje su u Evropi bile registrovane i odobrene u bilo kom momentu, dozvolu za primenu imalo svega 455. Zabranjeno je 942 aktivne materije, a 62 su u statusu čekanja.

– To govori o trendu koji je prisutan o Evropi, a koji mi pratimo u stopu. Izbacivanje svih sredstava koja mogu da izazovu toksikološke probleme. Traže se nova, alternativna rešenja, nekakvi kandidati za zamenu. Nalazimo se u godinama kada biološka sredstva polako zamenjuju klasične hemijske pesticide – ističe dr Nenad Trkulja i dodaje da nauka predviđa da će već do 2040. godine biološki preparati nadvladati hemijske na tržištu.