Oprez sa karticama

Bez autora

Oct 31 2010

U Srbiji se godišnje ukrade ili zloupotrebi nekoliko stotina platnih kartica. Nove tehnologije i plaćanja internetom, karticama na bezgotovinski način ne znači da ste bez glavobolja. Zato su zaslužni lopovi koji vas vrebaju u prevozu, ali i prilikom plaćnja preko Interneta. Posebna poslastica kriminlaca je skiming, uređaj koji se postavlja blizu bankomata i koji vam skida podatke, a kasnije i novac. Postoje tehnologije koje su obične, kada vam gledaju iza leđa i skidaju pin, ali i kada montiraju uređaje koji mogu da snimaju podatke sa kartice. Za sada su najosetljivije kartice sa magnetnim zapisom dok su one sa čipom daleko sigurnije. Kada plaćate internetom, naravno, trebalo bi otvoriti posebnu karticu sa sumom koja je dovoljna da pokrije cenu proizvoda. Takođe, trebalo bi biti oprezn kod telefonskih poziva. To su takozvane spam poruke i ljudi, ne proveravajući da li se radi o zvaničnim porukama, daju podatke. Na primer, pitaju koji je vaš pin kod, a vi im date podatak koji ne bi trebalo da date.

Sve je više krađa, prevara i falsifikovanja platnih kartica. Uz pomoć skiming uređaja lopovi skidaju podatke i novac. Najosetljivije su kartice sa magnetnim zapisom, dok su sa čipom sigurnije.

U Srbiji se godišnje ukrade ili zloupotrebi nekoliko stotina platnih kartica. Nove tehnologije i plaćanja internetom, karticama na bezgotovinski način ne znači da ste bez glavobolja.

Zato su zaslužni lopovi koji vas vrebaju u prevozu, ali i prilikom plaćnja preko Interneta. Posebna poslastica kriminlaca je skiming, uređaj koji se postavlja blizu bankomata i koji vam skida podatke, a kasnije i novac.

"Postoje tehnologije koje su obične, kada vam gledaju iza leđa i skidaju pin, ali i kada montiraju uređaje koji mogu da snimaju podatke sa kartice", rekao je Branislav Popović, menadžer prodaje firme "Asseco See".

Za sada su najosetljivije kartice sa magnetnim zapisom dok su one sa čipom daleko sigurnije. Kada plaćate internetom, naravno, trebalo bi otvoriti posebnu karticu sa sumom koja je dovoljna da pokrije cenu proizvoda. Takođe, trebalo bi biti oprezn kod telefonskih poziva, navodno iz banke.

"To su takozvane spam poruke i ljudi, ne proveravajući da li se radi o zvaničnim porukama, daju podatke. Na primer, pitaju koji je vaš pin kod, a vi im date podatak koji ne bi trebalo da date", kaže načelnik u MUP-u za visokotehnološki kriminal, Mikajlo Tijanić.

Mnogi penzioneri više vole redove za penzije nego da podižu novac elektronskinm putem. To je delimično logično jer i neke zloupotrebe dolaze od samih služebnika banaka i tu nema spasa dok se takva lica ne otkriju.

"Postoje zloupotrebe koje dolazi iznutra od lica koja su nekada radila u banci, koja su dobila otkaz, ali su im ostali neki pasvordi, pa su mogli da priđu sistemu", rekao je Vladimir Vučinić, direktor firme "NET++".

Ipak, banke imaju dobre sisteme zaštite, ali i sisteme otkrivanja trgova kretanja novca. Još jedna prednost naših banaka je nešto zatvoreniji pristup od onih instistucija na zapadu pa je i mogućnost većih zloupotreba manja.