Tema - Srbija

Op­štin­skim ob­ve­zni­cama gra­de ba­ze­ne, bu­le­va­re, ka­na­li­za­ci­onu mrežu

Emi­to­va­njem mu­ni­ci­pal­nih ili na­rod­ski re­če­no op­štin­skih ob­ve­zni­ca 2012. go­di­ne Ša­bac je na­pra­vio za­tvo­re­ni ba­zen.

– Pre­za­do­volj­ni smo što smo to uči­ni­li, jer ba­zen ni­smo ima­li i sa­da sva na­ša de­ca tu pli­va­ju – ka­že Ma­ri­ja­na Ar­se­no­vić iz ode­lje­nja za fi­nan­si­je Šap­ca.

– To nam je bi­lo is­pla­ti­vi­je ne­go da uzme­mo kre­dit s ka­ma­ta­ma ko­je su va­ži­le u to vre­me. Is­ku­stvo je po­zi­tiv­no i na­sta­vi­će­mo da raz­mi­šlja­mo u tom prav­cu s ob­zi­rom na do­bre efek­te. Kup­ci ob­ve­zni­ca su bi­li i na­ši Šap­ča­ni, po­je­din­ci, pri­vred­ni­ci, prav­na li­ca, a bi­lo ih je i sa stra­ne.

I u op­šti­ni Pan­če­vo ta­ko­đe su za­do­volj­ni pla­sma­nom mu­ni­ci­pal­nih ob­ve­zni­ca i onim što su ura­di­li s pri­ku­plje­nim pa­ra­ma. Eni­sa Ago­vić-Ho­ti, se­kre­tar za fi­nan­si­je Pan­če­va, ka­že da su pa­re od ob­ve­zni­ca is­ko­ri­sti­li za ko­mu­nal­nu in­fra­struk­tu­ru, tač­ni­je ob­no­vu uli­ca. 

– Ovaj vid za­du­ži­va­nja nam je bio po­volj­ni­je 2012. go­di­ne, jer su ka­ma­te na ban­kar­ske zaj­mo­ve ta­da bi­le vi­so­ke. To je bi­lo i prak­tič­ni­je jer se kod uzi­ma­nja kre­di­ta za­jam mo­rao is­ko­ri­sti­ti baš za tu na­me­nu, a kod pa­ra od emi­to­va­nih ob­ve­zni­ca ne. Na pri­mer, pro­ce­ni­mo da nam je za ob­no­vu ne­ke uli­ce po­treb­no de­set mi­li­o­na di­na­ra, u po­stup­ku jav­ne na­bav­ke do­bi­je­mo ni­žu po­nu­du od to­ga, pa nam osta­nu sred­stva da mo­že­mo da is­ko­ri­sti­mo za ne­što dru­go – re­kla nam je Eni­sa Ago­vić-Ho­ti do­da­ju­ći da ne zna ka­ko bi sa­da raz­mi­šlja­li da li bi emi­to­va­li mu­ni­ci­pal­ne ob­ve­zni­ce za ne­ku na­me­nu jer su ka­ma­te na zaj­mo­ve tre­nut­no ni­ske.

Mu­ni­ci­pal­ne ob­ve­zni­ce su du­žnič­ke har­ti­je od vred­no­sti ko­je emi­tu­ju lo­kal­ne vla­sti, od­no­sno gra­do­vi, op­šti­ne i dru­ge lo­kal­ne za­jed­ni­ce po­mo­ću ko­jih lo­kal­ne vla­sti pri­ku­plja­ju no­vac za od­re­đe­ne pro­jek­te ili za po­kri­va­nje te­ku­ćeg bu­džet­skog de­fi­ci­ta. Pred­nost za­du­ži­va­nja pu­tem emi­to­va­nja mu­ni­ci­pal­nih ob­ve­zni­ca je ni­ža ka­mat­na sto­pa u od­no­su na kre­dit­no za­du­ži­va­nje, po­re­ske olak­ši­ce i po­ve­ća­na od­go­vor­nost pred­stav­ni­ka vla­sti zbog iz­ra­že­ne tran­spa­rent­no­sti ce­log pro­ce­sa. Iz­grad­njom kva­li­tet­ni­je in­fra­struk­tu­re lo­kal­ne sa­mo­u­pra­ve po­ve­ća­va se stan­dard ži­vlje­nja na lo­kal­nom ni­vou i stva­ra­ju se uslo­vi za br­ži raz­voj gra­da kroz ve­ći pri­liv stra­nih in­ve­sti­ci­ja.

Kod nas su još sa­mo dve op­šti­ne, od­no­sno gra­da emi­to­va­li ove ob­ve­zni­ce: No­vi Sad i Sta­ra Pa­zo­va. No­vi Sad je, na pri­mer, pa­re od emi­to­va­nih ob­ve­zni­ca upo­tre­bio za za­vr­še­tak iz­grad­nje Bu­le­va­ra Evro­pe i iz­grad­nju 100 ki­lo­me­ta­ra ka­na­li­za­ci­o­ne mre­že.

Sa­ša Pa­u­no­vić, pred­sed­nik op­šti­ne Pa­ra­ćin i pre­đa­šnji pred­sed­nik Stal­ne kon­fe­ren­ci­je gra­do­va i op­šti­na, na pi­ta­nje za­što se vi­še op­šti­na ni­je od­lu­či­lo za ta­kav vid fi­nan­si­ra­nja ka­že: 

– U na­šim uslo­vi­ma, teh­nič­ki je lak­še uze­ti kre­dit, a uslo­vi su ma­nje vi­še isti ili slič­ni, a ogra­ni­če­nja za­du­že­nja va­že u oba slu­ča­ja. Pa ako već je po­treb­no za­du­ži­ti se, on­da se bi­ra efi­ka­sni­ja pro­ce­du­ra ko­ja do­vo­di do istog re­zul­ta­ta. Za raz­li­ku od ne­kih dru­gih ze­ma­lja ne po­sto­ji po­seb­na pred­nost ova­kvog vi­da za­du­ži­va­nja op­šti­ne – ka­že Pa­u­no­vić.

Pre­ma nje­go­vom mi­šlje­nju, da bi ob­ve­zni­ce ima­le smi­sla, tre­ba ih odvo­ji­ti od obič­nog za­du­že­nja. Nji­ho­va ulo­ga bi tre­ba­lo da bu­de jav­no-pri­vat­no part­ner­stvo u fi­nan­sij­skim uslu­ga­ma, da omo­gu­će ak­ti­vi­ra­nje pri­vat­nih pa­ra, da gra­đa­ni­ma ko­ji ula­žu da­ju ve­ću ka­ma­tu od oro­če­ne šted­nje, a op­šti­na­ma ma­nje ka­ma­te. To za sa­da ni­je slu­čaj. 

Bro­ker Ne­nad Gu­ja­ni­čić ka­že da je glav­ni pro­blem sa ovim pa­pi­ri­ma što je tr­ži­šte pri­lič­no ne­raz­vi­je­no, a da bi bo­lje sta­ja­lo neo­p­hod­no je vi­še uslo­va: jed­no­stav­ni­je za­kon­ske pro­ce­du­re, fi­nan­sij­ski, ka­drov­ski i teh­nič­ki ospo­so­blje­ni­je lo­kal­ne upra­ve, obra­zo­va­nje sta­nov­ni­štva. 

– Pri­no­si na ove ob­ve­zni­ce su ve­ći ne­go na dr­žav­nim ob­ve­zni­ca­ma, po­sled­nje emi­si­je su no­si­le za­ra­du od šest od­sto, ali ove vr­ste har­ti­ja no­se zna­čaj­no ve­će ri­zi­ke. Naj­ve­ći ri­zik je ge­ne­ral­no fi­nan­sij­sko sta­nje lo­kal­ne sa­mo­u­pra­ve u Sr­bi­ji ko­je ni­je sjaj­no, uz po­ve­ća­ni po­li­tič­ki ri­zik da sva­ka pro­me­na vla­sti no­si i ri­zik iz­mi­re­nja ra­ni­je pre­u­ze­tih oba­ve­za, ka­že Gu­ja­ni­čić.