Tema - Srbija

Osiguranje može neprijatno da vas iznenadi – postoje štete koje liče na rizik od poplava, ali se ne naplaćuju

Dešavalo se i da mnogi budu iznenađeni što ne mogu da naplate štetu, jer im polisa nije uključivala i posledice bujičnih poplava. RTS je istraživao šta se može osigurati osnovnim paketom, šta dodatnim, ali i šta ne podleže osiguranju.

Njive u selu Bradiću kraj Jadra, u delu koji plavi, vlasnici i ne osiguravaju. Kažu, nisu ni nešto plodne, pa se ne isplati. S druge strane, u Mačvi, gde je bujica Dobrave u Miokusu 2014. sve potopila, porodica Isaković njive obrađuje, ali osigurava delimično.

Ljubinko Isaković, poljoprivrednik iz Miokusa, kaže da osigurava njive od grada, ali ne i od bujičnih nanosa. "Zato što se poplava desila 2014. i od tada nismo imali problema", navodi Isaković.

Uzdanje u princip "neće valjda opet", umesto kupovine polise, i dalje prednjači.

Milorad Radić, direktor Direkcije za naknadu štete "Dunav osiguranja", kaže da dodatno osiguranje od bujica i poplava učestvuje sa oko 13 do 14 odsto u ukupnom broju polisa.

Zoran Blagojević, predsednik IO "Viner štediše osiguranja", ističe da postoji blagi rast ugovaranja osiguranja od poplava. "Nekih tri do četiri odsto možemo reći da postoji rast ugovorenih osiguranja, kada je rizik od poplava u pitanju, to je nedovoljno", navodi Blagojević.

Ipak, 2023. godine, u kojoj smo uz kiše imali i superćelijske oluje, domaća osiguravajuća kuća koja pokriva trećinu tržišta za odštete je isplatila čak 800 miliona dinara. Tada su mnogi bili zatečeni i saznanjem da nemaju pravo na naknadu, jer nisu uplatili dodatno osiguranje od bujica.

Zoran Blagojević kaže da ne želi da nerazumevanje pripisuje samo klijentima. "Klijenti su neuka strana, mi se profesionalno bavimo time i prevashodno mislim da je to naša odgovornost da ljudima razjasnimo", ističe Blagojević.

Šta pokriva osnovni, a šta dodatni paket

Jedan od osnovnih paketa za osiguranje kuće od 60 kvadrata pokriva štete od požara, grada, izliva vode iz instalacija, eksplozije, loma stakla i košta 6.000 dinara godišnje. Dodatno osiguranje od bujičnih voda doplaćuje se 1.300 dinara.

Po približno istoj ceni dodatno se može osigurati i od šteta od snega, pada drveta, zemljotresa i povrede člana domaćinstva.

Šta se ne može osigurati

Postoji i ono što se ne može osigurati.

Milorad Radić objašnjava da postoje štete koje liče na rizik od poplava, ali se ne nadoknađuju.

"To su štete od podzemnih voda, od izliva iz kanalizacione mreže ukoliko nisu posledica poplave, jer samo izlivanje iz kanalizacione mreže u uslovima poplave jeste naplativo", navodi Radić.

Rast osiguranja imovine značajan, ali nedovoljan

U Udruženju osiguravača kažu da je u odnosu na period pre korone ukupno osiguranje imovine imalo značajan, ali nedovoljan rast. Nekretnine osigurava 10 odsto vlasnika, a svoje posede 14 procenata poljoprivrednika.

Zoran Ćirić iz Udruženja osiguravača Srbije kaže da trenutnim obuhvatom niko ne može biti zadovoljan. "Ni vlasnici, ni oni koji žive od te poljoprivrede, ni država, jer ona je ta koja na kraju nadoknađuje štetu, svedoci smo toga unazad nekoliko godina. Niti osiguravači", ističe Ćirić.

Ako edukacija građana o značaju osiguranja nije marketinška, već suštinska, rezultat ne izostaje. Dobar primer za to stiže iz Češke, gde je u kratkom roku nakon oluje "Boris" obuhvat osiguranih porastao i do 15 odsto.

Siguran zamajac rastu osiguranja kod nas bila bi i poreska olakšica za osiguranu imovinu.