Tema - Srbija

Otpad kao resurs za nove proizvode i zarade

Pojam otpad ne postoji, sve to novi resursi za nove proizvode i zarade, samo je potrebno primeniti sitem upravljanja otpadom, poruka je učesnika Foruma Miteko.

Veliki problem Srbije za eko sistem su deponije kojih, prema podacima iz 2008. godine ima 3582, a EU u narednih desetak godina predviđa se njihovo ukidanje.

Evropska komisija bi, rečeno je na Miteko forumu održanom prošle sedmice u Beogradu, trebalo da obezbedi fondove kako bi se članicama obezbedile investicije za preradu otpada.

A, glavna pokretačka snaga u tranziciji treba da budu nova radna mesta jer ako bismo implementirali trenutno EU zakonodavstvo uz ambiciozan menadzment dobili bismo 500.000 radnih mesta, istakao je ekspert FEAD-a Peter Hodeček.

Veoma je važno, rekao je on, da Srbija postigne sve ciljeve, ali moze početi sa sortiranjem otpada i kupovinom posebnih kontejnera što predstavlja prvi i najbolji korak.

Istovremeno, dodao je, treba ukinuti nelegalne kompanije koje še nepropisno bave reciklažom.

„Postavili smo cirkularni koncept, odnosno biznis model koji nikako ne može da stavi u prvi plan samo zaštitu životne sredine već pre toga mora da stavi finansijski efekat i posvećenost zaposlenima“, rekla je predstavnica kompanije Tarket Sunčica Vještica.

Biznis model i Strategija 2020. koje zastupa ta kompanija počiva na četiri postulata a to su briga o materijalima, efikasnijem korišćenju resursa, recikliranje i poznavanje otpada, navela je Vještica

Direktorka UNDP-a u Srbiji Irena Vojačkova Solorano je podsetila na majske poplave i na situaciju u kojoj su se našli kada su sa volonterima organizovali čišćenje pogođene oblasti jer se javio problem daljeg odlaganja otpada.

“Kada smo čistili otpad pitali smo se šta sa njim da radimo, ne možemo samo da ga ostavimo na deponiji jer i ona bi trebalo da se napravi na način na koji neće ugroziti prirodu, a svakako znamo da postoje i bolji načini odlaganja otpada”, izjavila je Solorano.

Ona je dodala da su sve ovo uradili kako bi stvorili bolje uslove za život posle poplava i naglasila da će u budućnosti privatni sektor imati najviše udela u tome jer vlada može da donese zakone i regulativu, ali je bitno kako industrija funkcioniše.

“Pojam otpada ne postoji, otpad treba da se smatra resursom jer to je izvor materija za nove proizvode i zarade” rekla je predstavnica IFC, Adel Pari.

Ona je dodala da bi prelazak sa upotrebe fosilnih goriva pomogao Srbiji da postane konkurentna na tržištu, a moguće rešenje za investiranje vidi u privatnom sektoru koji bi mogao da reši finansijska ograničenja.

Govoreći na temu resursa predsednica organizacije Ambasadori održivog ravoja i životne sredine, Anđelka Mihajlov je rekla da po međunarodnim ugovorima resursi pripadaju državama i zato ne mogu da se kupuju niti prodaju već treba da se čuvaju za naredne generacije.

„Ako neko kaže da je kupio rudnik - nije ga kupio, ako neko kaže da je kupio izvor mineralne vode - nije ga kupio, već je eventualno uzeo koncesiju na korišćenje“, naglasila je Mihajlov.

Zemlje EU imaju već jedan stabilan nivo korišćenja resursa jer su neke prirodne resurse zamenili sa otpadom koji se smatra resursom i na taj način neguju prirodne.

Sa druge strane dramatična situacija se javlja kod nekih azijskih zemalja poput Kine i Indije koje imaju povećan nivo korišćenja prirodnih resursa.

„Svetska scena se promenila, pa se više ne govori samo o životnoj sredini kao što je bilo pre 20, ili pre 10 godina, kada se govorilo samo o životnoj sredini i održivom razvoju, sada je aktuelna ekonomija koja se naziva i zelena ekonomija ili cirkularna ekonomija“, naglasila je ona.

Evropska unija je početkom jula ove godina usvojila paket mera cirkularne ekonomije koji zahteva analizu kako će nove mere uticati na evropsku industriju i nacionalnu strategiju i u Srbiji i u zemljama članicama.

Stopa reciklaže u 28 zemalja članica EU iznosu 42 odsto kada je reč o komunalnom otpadu ali ne i industrijskom, rekao je Hodeček i dodao da taj prosek još uvek nije na visokom nivou.

Tim paketom je postavljen cilj da se pomogne Evropi da unapredi cirkularnu ekonomiju a predviđa se da reciklaža komunalnog otpada do 2020. godine dostigne stopu od 50 odsto, a građevinskog 70 odsto, ukazano je na Četvrtom Miteko forumu na kojem su razmatrane klimatske promene, upravljanje otpadom i industrijalizacija.