Tema - Srbija

Padavine uticale na kvalitet jagoda

Berba jagoda u Šumadiji privodi se kraju, a tako je i na imanju Gorana Đakovića i Nemanje Popovića u selu Stojnik kod Aranđelovca. Na pola hektara se odvija proizvodnja jagoda, a ova godina je bila specifična po padavinama koje su često ometale berbu.

"Ono što je kod nas drugačije od ostalih proizvođača jeste to što mi izbegavamo da koristimo hemiju, to je nešto minimalno i uglavnom na početku vegetacije i odnosi se na trulež, zbog toga u zasadu vidite i travu jer mi ne uništavamo herbicidima travu već je puštamo da raste, ponekad je pokosimo u zavisnosti od toga koliko je visoka. Imajući u vidu da smo pri kraju berbe mi je nećemo ni šišati dok ne budemo šišali jagode jer nakon završetka ovog dela vegetacije i berbe prelazi se na šišanje jagoda i pripremu za narednu godinu. Jagoda mora tokom cele godine da se gaji a bere se samo nekih mesec, mesec i po dana. Ono što je meni krivo je što su mnogi poljoprivredni proizvođači ove godine imali problem sa plasmanom i što su davali jagodu za 85 dinara po kilogramu što je zaista besmisleno, bolje pokloniti nekim institucijama recimo dečijim pa neka deca jedu besplatno nego tako prodavati za 85 dinara jer na taj način urušavate sami svoje tržište i sami sebi pravite problem", saopštio je Goran Đaković, proizvodnja "Voždove jagode", selo Stojnik, Aranđelovac.

Kako su početak sezone obeležile padavine, tako se među plodovima pojavila i trulež, što je uticalo i na kvalitet samih jagoda.

"Mi inače koristimo jako malo tih preparata za zaštitu. Bilo je truleži, bilo je problema i sa gradom, velika količina kiše je padala svaki dan tako da je prinos smanjen ali nećemo biti nezadovoljni tako da je moglo bolje ali na kraju smo zadovoljni i ovom godinom. Imamo tri sorte jagode Kvin Elizu, Sibilu i Kleri. Kleri se pokazala kao najbolja kada je i kvalitet i slatkoća u pitanju. Mi pet godina radimo ovaj posao i verujete mi ja kada sam prvi put počeo da radim ovo mislio sam da je jagoda koja je najkrupnija i najlepša, ali je ona koja je najmanja najslađa. Mi prodajemo našu jagodu od usta do usta i nijednom za ovih pet godina nismo imali nikakav problem", rekao je Nemanja Popović, proizvodnja "Voždove jagode", selo Stojnik, Aranđelovac.

Trulež se među jagodama mora ukloniti da ne bi došlo do infekcije, međutim često se nalazi i na samom vrhu plodova i to onih koji su do folije, tako da te jagode odlaze u drugu klasu i idu na preradu.

"Ako je grad padao i tukao po jagodi onda imate pečate na njoj, a trulež se vidi, ali mi imamo rešenje i za taj problem. Beremo i te jagode i sa njima idemo u preradu, pravimo sokove, džem i slatko od toga. Mi svakako nismo na nekom gubitku, ali neka sredina uvek bude. Kada je reč o plasteničkoj proizvodnji, pošto naravno dolazi prvi za berbu, cena je uvek veća. Na početku i ova jagoda koja je napolju isto je imala dobru cenu i kretala se između 300 i 400 dinara. Posle pada, a onda pri kraju berbe, počne opet da raste. Mi nismo imali problem ove godine da vam iskreno kažem i ispod 400 dinara nismo davali jagode, a u odnosu na prošlu godinu, mislim da je bila veća cena", dodao je Popović.

"Ovo jeste pogodno tle, a da se širi proizvodnja jagode smo dokaz i mi. Kada smo došli ovde u selu je jedna žena imala dvadesetak ari, a danas ima preko pet hektara zasada ako ne i više, što je poprilično velika proizvodnja za jedno selo koje je ipak više ratarski orijentisano. Zemlja je ovde zaista odlična za proizvodnju jagode, sama reč Šumadija pa zatim šumska jagoda, same reči vam govore. Meni je posebno drago što ljudi koji kupe kod nas jagodu kažu da njihova deca koja nisu želela nikada da jedu jagode, sami namamljeni mirisom jagode uzmu i pojedu jagodu i onda tu već počinje normalno dete da konzumira jagode i da nam roditelji dolaze stalno i zato mi nikada ne tražimo svoje mušterije, oni nađu nas uvek", rekao je Đaković.

Šumadija je pogodno tlo za jagode, pa sve više voćara ulaže u ovu proizvodnju, a sam standard prinosa iznosi i do 10 tona po hektaru.