Tema - Srbija

Pazite kada kupujete auto u Nemačkoj: Manipulacija na svakom trećem polovnom automobilu

Pošto države ne razmenjuju podatke o vozilima, na tržištu je mnogo automobila sa manipulisanom kilometražom. 

Prema podacima policije u Nemačkoj, na svakom trećem polovnom automobilu menja se stanje na brzinomeru, prenosi Hrvatski autoklub. Dakle, i kupci iz regiona koji nabavljaju vozila u Nemačkoj, mogu očekivati da će ući u istu statističku kategoriju.

Nameštanje brzinomera, tvrde stručnjaci, na tržištu se nudi već za 50 eura.

Studija koju je sprovela kompanija carVertical, specijalizovana za podatke o automobilima, pokazuje da bi kupci automobila u Hrvatskoj morali biti posebno oprezni, jer postoji veća verovatnoća da uvozna vozila imaju vraćenu kilometražu.

Anketa koju je carVertical sproveo širom Evrope pokazala je da je 75% vozača zabrinuto zbog skrivenih nedostataka, a više od trećine – 35% njih – izjavilo je da je već bilo prevareno.

Nakon analize istorije vozila koje su korisnici u Hrvatskoj proverili od septembra 2024. do avgusta 2025. godine, utvrđeno je da je 2,2% vozila imalo vraćenu kilometražu. Međutim, statistika ne odražava stvarni razmer ove prakse.

Među uvoznim automobilima 2,5% je imalo manipulisan brojač kilometara, dok je kod vozila korišćenih samo u Hrvatskoj taj udeo iznosio 1,6%. Time je rizik kod uvezenih vozila oko 1,6 puta veći.

Dodatno, anketa sprovedena na više od 10.000 vozača u Evropi pokazala je da 46,3% kupaca ne veruje prodavcima polovnih vozila. Mnogi su već bili prevareni, pa kupovina polovnjaka često predstavlja stres.

Pošto se zapisi o kilometraži, istorija nezgoda i drugi važni podaci čuvaju u državi iz koje vozilo potiče, prodavci ponekad ni sami ne znaju da automobil koji prodaju ima lažiranu kilometražu ili ozbiljna oštećenja iz prošlosti.

- Države imaju različite zakone o manipulaciji kilometražom, što otežava kontrolu ove vrste prevare na međunarodnom nivou. Kako se istorija vozila ne prenosi pri izvozu, rizik kupovine automobila sa vraćenom kilometražom značajno je veći kod uvoza -  objašnjava Matas Buzelis, stručnjak carVertical-a.

Broj uvezenih automobila razlikuje se po zemljama, a najviše ih je u Litvaniji, Srbiji i Ukrajini. Od automobila proverenih u Hrvatskoj putem ove platforme, 67,3% je uvezeno, dok je 32,7% korišćeno u zemlji.

Više uvoznih vozila znači i veći rizik skrivenih nedostataka.

- Automobili obično putuju iz zapadne ka istočnoj i centralnoj Evropi. To što auto dolazi iz Nemačke, Francuske ili druge zemlje ne znači da je u dobrom stanju. Svaki automobil ima svoju priču, a neke od njih nisu lepe - navodi Buzelis.

Ako je automobil korišćen samo u jednoj zemlji, lokalne institucije uglavnom imaju detaljnu dokumentaciju o njegovoj prošlosti. Međutim, kada se vozilo uveze, istorijski podaci često ne „putuju“ sa njim.

Anketa pokazuje da 83,2% ispitanika smatra da bi kupci trebalo da imaju uvid u istoriju vozila, a 61,5% podržava deljenje neosetljivih podataka kako bi se to omogućilo.

Iako neke države tretiraju broj šasije kao lični podatak, više od 70% ispitanika smatra da to ne bi trebalo da bude osetljiva informacija.

Rezultati carVertical-a pokazuju da je 35% vozača bilo prevareno – kupili su automobil sa vraćenom kilometražom ili skrivenim nedostacima. Veća transparentnost donela bi više sigurnosti na tržište polovnih automobila.