Tema - Srbija

Počela berba višanja, cena niža nego lane

Zbog velike vlažnosti i kiše, višnja je počela da puca i trune. Zato je pred voćarima ovog kraja neizvestan period i briga hoće li moći da povrate barem deo uloženog novca.

Uz to, početna cena oblačinske višnje nešto je niža nego lane –  30 dinara za drugu i do 50 dinara za prvu klasu.

– Kvalitet ploda je mnogo lošiji nego prošle godine zbog vremenskih neprilika, pojavila se trulež na višnji. Obim roda je na nivou 2022, čak možda i veći, ali kvalitet je upitan – kaže jedan od otkupljivača u Toplici.

Naglašava da je neizvesno da li će se cena zadržati na ovom nivou tokom otkupa, a ne isključuje mogućnost i da se otkup potpuno obustavi.

Poslednjih nekoliko godina, oblačinska višnje otkupljivana je po ceni od 40 dinara za kilogram prve klase. Međutim, dešavalo da tokom berbe padne i ispod 30 dinara, pa se poljoprivrednici boje da će tako biti i ove sezone.

– Rok za berbu višanja je relativno kratak jer brzo počinje da truli, pa voćari požure da je predaju gotovo ne pitajući za cenu. To je proizvodnju čuvene oblačinske višnje u Toplici gotovo obesmislilo, jer zarada često ne pokriva ni osnovna ulaganja – kaže proizvođač iz okoline Prokuplja.

Voćari muku muče i sa beračima, koji kilogram ubrane višnje naplaćuju od 18 do 22 dinara, što znači da im proizvođači daju više od polovine novca koji zarade. Uz to, cena hemikalija i preparata za zaštitu gotovo je udvostručena u odnosu na prošlu godinu

Oblačinska višnja je, uz šljivu, najzastupljenija kultura na teritoriji Prokuplja. Pod zasadima ovog voća je više od

2.000 hektara, a godišnje se otkupi između 2.000 i 2.500 vagona.

Nedavno je Toplički okrug posetila i ministarka poljoprivrede Jelena Tanasković. Tom prilikom najavila je strože kontrole inspekcijskih službi prilikom otkupa višnje, pre svega kako bi se sprečile podvale otkupljivača da plaćaju voćarima drugu umesto prvu klasu.

– Sve inspekcijske službe u sezoni branja ovog najrasprostranjenijeg voća biće na terenu i kontrolisati otkup. Proizvođači treba da budu prioritet, odnosno da najveći deo „kolača” pripadne ima – rekla je Tanaskovićeva.