Tema - Srbija

Počinje Nedelja štednje

Nedelju štednje, koja počinje danas i traje u prvoj nedelji novembra, Srbija dočekuje sa ukupnom sumom od oko 6,7 milijardi evra štednje u bankama, od čega je oko 6,3 milijarde u devizama, i vraćenim poverenjem u domaće banke, posle svetske ekonomske krize tokom koje je, krajem 2008. i početkom 2009. godine iz domaćih banaka povučeno oko milijardu evra.

Svetski dan štednje ustanovljen je 31. oktobra 1925. godina na skupu bankara iz 25 zemalja u Milanu, kada je osnovan Međunarodni institut za štednju. Istovremeno je ustanovljen Svetski dan štednje koji od tada, na razne načine, obeležavaju pre svega banke i finansijske institucije.

Da bi podstakla dinarsku štednju u našoj zemlji, Narodna banka Srbije (NBS) je krajem oktobra donela odluku da banke oslobodi izdvajanja obavezne rezerve na oročenu dinarsku štednju, položenu u Nedelji štednje, uz uslov da ta dinarska štednja bude bez valutne klauzule.

U prethodnim godinama, ukupna devizna štednja građana u poslovnim bankama u Srbiji je beležila konstantan rast, a izuzetak je bila 2008, kada je krajem godine zavladala kriza poverenja u kojoj je povučeno blizu milijardu evra devizne štednje.

Domaći analitičari procenjuju da se, i pored uočljivog trenda rasta devizne štednje, bar još oko tri milijarde evra nalazi "u slamaricama".

Srbija je jedna od istočnoevropskih zemalja sa najvećim procentom evroizacije - više od 70 odsto aktive i pasive bankarskog sektora vezano je za stranu valutu ili je indeksirano u njoj.

Razlog je, pre svega, psihološke prirode, jer je nestabilan period od prethodnih dvadesetak godina doveo do toga da su građani više koristili stranu nego domaću valutu, kako za štednju, tako i za kreditiranje.

NBS je tokom oktobra objavila istraživanje pod nazivom "Analiza isplativosti dinarske i devizne štednje", koja ide u prilog štednji u domaćoj valuti. Tim ispitivanjem obuhvaćen je period od 10 prethodnih godina, uz uvažavanje kamatnih stopa, kretanja kursa, poreskih i drugih olakšica i slično.

Došlo se do zaključka da bi štednja u dinarima bila isplativija nego štednja u stranoj valuti, a razlog su znatno više kamatne stope na dinarsku nego na deviznu štednju i povoljniji poreski tretman dinarske štednje, s obzirom na to da se od 2005. godine ne plaća porez na prihode od kapitala na dinarsku štednju.

Trenutni važeći porez na deviznu štednji iznosi 10 odsto, a ranije je bio i 20 procenata.

U analizi NBS je navedeno da, ukoliko je deponent u januaru 2001. godine uložio 1.000 evra u dinarima - na dan 30. aprila 2010. godine dobio bi 2.816 evra, dok bi u istom periodu na 1.000 evra uloženih u evrima dobio svega 1.747 evra.

U analizi NBS navedeno je da je u periodu od 2001. do aprila 2010. godine dinarska štednja povećana 7,5 puta - sa 1,558 milijardi dinara (26 miliona evra) na 11,646 milijardi dinara, dok je devizna štednja uvećana gotovo 20 puta i krajem aprila 2010. godine iznosila oko 6,27 milijardi evra.

Udeo štednje oročene do godinu dana povećan je sa 11 odsto u 2001. na 27,5 procenata u aprilu 2010. godine, dok je udeo štednje po viđenju smanjen.

Razvojna banka Vojvodine nudi i mogućnost oročenja rentne štednje, kako dinarske tako i devizne, pri čemu građani imaju mogućnost da svekog meseca podignu kamatu dok glavnica ostaje tokom čitavog perioda trajanja oročenja. RBV takođe nude mogućnost podizanja uloga bez prekida perioda oročenja, ali Iimogućnost dečije štednje.

Direktor marketinga Razvojne banke Vojvodine Danilo Koprivica kaže da je Svetski dan štednje bitan jer počev od 31. oktobra pa tokom cele prve nedelje oktobra najveći broj građana ponovo zaključuje ugovore o oročenim štednim ulozima. Za donošenje takve odluke parametra su bitna tri parametra: 1. sigurnost, 2. fleksibilnost, 3. isplativost, naglašava Koprivica.

Najveći problem štednje u Srbiji je to što ona, praktično, ignoriše nacionalnu valutu. Samo 1,5 odsto ukupnih para koje se čuvaju u bankama je u dinarima, a sve ostalo su devizni ulozi.

U Narodnoj banci Srbije poručuju da će predstojeća nedelja biti u znaku dinarske štednje, s obzirom na to da je zacrtani cilj dinarizacija. Međutim, teško je ubediti građane da štede u dinarima ako on u jednoj nedelji izgubi i do tri odsto vrednosti. Kako bi se proces dinarizacije nastavio i vratio poverenje građana u dinar potrebno je domaću valutu, za početak, dugoročno stabilizovati.