Tema - Srbija

Polisa je u krizi kvalitetan instrument zaštite porodice

Emitovanje državnih obveznica sa rokom dospeća od 15 godina predstavlja veoma dobru vest za osiguravajuća društva koja se bave životnim osiguranjem.

Nedostatak kvalitetnih dugoročnih hartija od vrednosti, emitovanih u evrima u koje se mogu investirati sredstva tehničkih i garantnih rezervi je doveo do stvaranja ročne neusklađenosti aktive i pasive bilansa stanja osiguravajućih društava.

Sklapanjem ugovora o životnom osiguranju osiguravajuća društva preuzimaju obaveze sa rokom dospeća koji se u proseku kreće oko 19 - 20 godina, a sa druge strane vrše ulaganja sa rokom koji je do ove emisije bio najduže bio pet-šest godina. Emitovanje evroobveznica sa rokom dospeća od 15 godina je veoma kvalitetan finansijski instrument kojim se ova neusklađenost može otkloniti i siguran sam da će interesovanje osiguravajućih društava biti ogromno - kaže Miodrag Kvrgić, direktor Merkur osiguranja u Srbiji.

Koliki deo prihoda od premija se može očekivati da će biti plasiran u ove obveznice?

- Trenutna visina ulaganja u cilju pokrivanja tehničkih rezervi su na nivou od preko 230 miliona evra što predstavlja više od 35 odsto ukupnih tehničkih rezervi i životnih i neživotnih osiguranja. Siguran sam da će najveći deo daljih ulaganja osiguravajućih društava u tehničke rezerve biti pre svega usmeren ka ovim hartijama od vrednosti.

Da li će dostupnost dugoročnih hartija uticati na spremnost osiguravajućih kuća da značajnije ulažu u sopstveni rast i koliko su do sada bili ograničeni pravci u koje su osiguravajuće kuće mogle da ulažu?

- Dosadašnji nedostatak kvalitetnih dugoročnih hartija od vrednosti denominovanih u evrima nije predstavljao limitirajući faktor u smislu rasta tržišta, ali je itekako predstavljao veliki nedostatak u poređenju sa tržištima u regionu i uopšte sa elementima koje treba da poseduje jedno zaokruženo finansijsko tržište. Siguran sam da će ova vest, da je Republika Srbija emitovala evroobveznice, predstavljati pozitivnu poruku osiguravajućim društvim i profesionalnim investitorima i da će povećati atraktivnost našeg finansijskog tržišta. Inače odluka o ograničavanju pojedinih oblika ulaganja i deponovanja sredstava tehničkih i garantnih rezervi koji je donela Narodna Banka Srbije predstavlja veoma kvalitetan instrument u cilju održavanja stabilnosti i sigurnosti na tržištu kao i u cilju zaštite interesa osiguranika.

Srbija ima slabo razvijeno tržište životnog osiguranja, ali njime dominira nekoliko najvećih kuća. Koji su osnovni razlozi za to i koliku šansu imaju manje kuće u takvom okruženju?

- Preuzimanje regulatorne uloge za sektor osiguranja od strane Narodne Banke Srbije predstavljalo je veoma dobru vest za osiguravajuća društva. Uvođenje reda na tržištu, jasna i precizna regulativa su vratile poverenje građana u sektor osiguranja i stvorile uslove za ulazak na srpsko tržište najvećih osiguravajućih društava u regionu. Trenutna pozicija pojedinih osiguravajućih društava na tržištu životnog osiguranja je rezultat više faktora, ali ipak smatram da najveći uticaj ima period kada je društvo počelo sa poslovanjem na tržištu Republike Srbije i u kojoj meri je ponuda proizvoda prilagođena potrebama tržišta. Lično imam veliko poštovanje prema onom šta su uradile naše kolege iz tri najveća osiguravajuća društva koja se bave životnim osiguranjem, reč je o velikim internacionalnim kompanijama koje u Srbiji imaju odličan menadžment i koji su mnogo toga dobrog uradili na tržištu, ali isto tako smatram da i manje kompanije imaju svoju šansu.

Tržišna pozicija će nadalje pre svega biti determinisana, prilagođenošću ponude potrebama tržišta i kvalitetom komunikacije sa osiguranicima, pri čemu, ako to ne zvuči neskromno mogu da navedem primer Merkur osiguranja koje je sa svojim proizvodom, prvo Deset plus, a sada Petnaest plus, mešovitim osiguranjem života sa pokrićem u slučaju nastanka teških bolesti prilagodilo svoju ponudu potrebama tržišta.

Osim emisije dugoročnih hartija, koje su još reforme potrebne kako bi se stimulisao razvoj životnog osiguranja u Srbiji?

- Smatram da je u sektoru osiguranja mnogo toga urađeno i da su stvorene kvalitetne osnove za dalji razvoj tržišta. Pre svega smatram da je važno negovati fer poslovnu praksu svih učesnika u ovom poslu jer ne postoji bolja afirmacija životnog osiguranja od fer odnosa prema osiguranicima i doslednog poštovanja ugovornih obaveza.

Takođe, smatram da je važno da se korist koju životna osiguranja imaju za nacionalnu ekonomiju verifikuje uvođenjem poreskih olakšica za uplatu premije životnog osiguranja. U svim razgovorima koje su predstavnici industrije imali sa relevatnim faktorima u ovoj državi podržani su napori industrije na promociji životnog osiguranja i data je moralna podrška daljim aktivnostima društava na popularisanju životnog osiguranja i tu smo stali, poreske olakšice nisu uvedene. Uvođenje mogućnosti da se poslovima zastupanja i posredovanja mogu baviti i fizička lica ne samo po osnovu stalnog zaposlenja nego i na osnovu nekih fleksibilnijih oblika radnog angažovanja takođe predstavlja jedan veliki neiskorišćeni resurs. Značajan deo aktivnosti osiguravajućih društava će u narednom periodu biti usmeren ka jačanju kvaliteta korporativnog upravljanja i usaglašavanju poslovanja sa zahtevima Solvency II, što takođe može da doprinese razvoju životnog osiguranja.

Ono što me raduje i uliva nadu je da je prepoznata korist i značaj životnog osiguranja za nacionalnu ekonomiju i očekujem da ćemo u narednom periodu bolje iskoristit potencijal koji imamo na raspolaganju.

Koliki rast očekujete u 2011. godini?

- I pored činjenice da je stopa nezaposlenosti na izuzetno visokom nivou i da je došlo do pada zarada posmatrano devizno, optimista sam i očekujem da će životno osiguranje zabeležiti stopu rasta od oko 20 odsto. Navedena procena je pre svega bazirana na činjenici da polisa životnog osiguranja u teškim vremenima postaje kvalitetan instrument finansijske zaštite porodice.

Da li se u sektoru životnog osiguranja vidi izlazak iz krize?

- Ukoliko krizu definišemo kao pad privredne aktivnosti u tekućem u odnosu na prethodni period, onda nemamo osnova da tvrdimo da je životno osiguranje bilo ili da je u krizu. Ali, ako smatramo da postoji ogroman neiskorišten potencijal za razvoj životnog osiguranja i da to stanje definišemo kao krizno onda bi moj odgovor mogao da bude da je sa povećanjem stope zaposlenosti, sa uvođenjem poreskih olakšica i sa stvaranjem uslova za fleksibilnije angažovanje zaposlenih koji se bave prodajom osiguranja izlazak iz krize u skoroj budućnosti.