Tema - Srbija

Pooštreni uslovi kreditiranja

Građani se žale na pooštrene kriterijume banaka prilikom odobravanja kredita. U bankama tvrde da pravila nisu nova i da su obavezne da se zaštite od nenaplativih kredita.

Već drugu godinu zaredom visina zaduženja stanovništva je u stagnaciji. Stanovništvo traži samo pozajmice za kratkoročno premošćavanje likvidnosti, a bankari smatraju da su to najrizičnije pozajmice gde su i najveća kašnjenja. Iako se čini da su pooštreni kriterijumi banaka pri odobravanju novih kredita, banke tvrde da se tu ništa nije promenilo osim doslednog poštovanja procedure.

Kreditno sposobnih klijenata je sve manje, pa se čini da su banke toliko uzdržane pri odobravanju novih kredita kao da ih dele besplatno. Posebno su rigorozne ukoliko imate aktivno utuženje za neuredno vraćanje.

"Ukoliko je postojalo utuženje klijenta i iznos tog utuženja nije drastično veliki zavisi od individualnog kriterijuma koji je banka definisala, ali to ne znači da se takav prozivod neće odobriti", kaže Rastko Nicić iz Unikredit banke.

Kada je reč o dokumentaciji za kredit, na primer za refinansiranje, u svim bankama je slično. Tražiće vam fotokopiju lične karte, zahtev za kredit, saglasnost kreditnog biroa, administrativnu zabranu, promet po tekućem računu za najmanje pola godine i potvrdu o stanju duga u drugoj banci. Iako kreditni biro beleži sva kašnjenja na samoj banci je da utvrdi vrstu i iznos kredita, koji će da ima blaži kriterijum pri odobravanju novog.

"Sva kašnjenja ne duže od 60 dana, u poslednje dve godine ne smatraju se značajnim prilikom odobrenja kredita, kao i kašnjenja preko 60 do 90 dana u periodu četiri godine", kaže Ana Cigić iz "Sberbanke".

Prema njenim rečima, za odobrenje kredita ne smatra se značajnim i iznosi od hiljadu do 10 hiljada dinara ako su manji od jednog procenta od odobrenog kredita.

Za razliku od klasične robe ili usluga kod kredita nikada nema rasprodaja. Za tim nema ni potrebe, jer su tražnja ali i kašnjenja veliki. Trista pedeset hiljada klijenata kasni samo sa otplatama duga po karticama i tekućim računima u visini od 800 miliona evra.

Ekonomisti kažu da je ovakva situacija sa kreditima ravnoteža malog broja kreditno sposobnih klijenata i banaka koje ne smeju da srljaju u skupe plasmane koje im posle prave gubitke.

"Jedan broj ljudi je uzeo kredite da rešava tešku poziciju i svoja pitanja. Nažalost veliki broj tih ljudi je u teškim problemima i ne može da vraća te kredite, ne može da vraća ni neke eventualno nove za refinansiranje postojećeg duga. Svi drugi čekaju šta će se desiti imajući u vidu da je kamatna stopa u Srbiji prilično velika", kaže Ljubodrag Savić sa Ekonomskog fakulteta u Beogradu.

Najveći izazov za banke u ovoj godini biće dilema da li otpisivati loše dugove ili podeliti probleme preduzeća i rizike, što smo već gledali devedesetih godina prošlog veka.